Svet

​DA OSMANSKO CARSTVO NIJE PALO: Da li bi krvoproliće na Bliskom istoku bilo izbegnuto (FOTO)

Zamislite da su sav haos i krvoprolića na Bliskom istoku tokom poslednjih 100 godina bili izbegnuti spasavanjem, umesto uništavanjem Osmanskog carstva



Objavljeno: 21.07.2017. 14:27h
Foto: Osmansko carstvo objavljuje ulazak u Prvi svetski rat; Izvor: Wikipedia Creative Commons
Kada je Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda 1914, evropske nacije uletele su u rat kakav svet do tada nije video. Austrougarska objavila je rat Srbiji, čija je saveznica Rusija objavila rat Austrougarskoj, čija je saveznica Nemačka, objavila rat Rusiji, čije su saveznice Francuska i Velika Britanija objavile rat Nemačkoj i Austrougarskoj. Do početka avgusta, čitav kontinent bio je u rovovima, krvi i plamenu.

Koloko god da je situacija bila neizvesna za sve igrače, na samom početku rata naričito je bilo nejasno čiju će stranu zauzeti Osmasko carstvo - Trojne Antante ili Centralnih sila.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Turska 500-godišnja imperija se smanjivala. Izgubila je teritorije u Afici, skoro sva mediteranska ostrva i većinu balkanskih zemalja, kao i delove istočne Anatolije. Carstvo je bilo pritisnuto dugom, industrijski zaostalo i politički nestabilno.

Osmanska pustinjska konjica u Prvom svetskom ratu; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Ipak, sultanove zemlje prostirale su preko dva kontinenta, a njegova imperija kontrilisala je ulaz u Crno more. Njegove arapske teritorije prostirale su se preko gotovo svih svetih gradova islama, do planina u Jemenu i Persijskog zaliva, gde su se, kako se tada govorilo, krile velike zalihe lepljive crne tečnosti za koju su tvrdili da će zameniti ugalj kao glavni svetski energent.

Sigurni u slabost Turaka, Velika Britanija, Francuska i Rusija mogli su da napadnu Osmansko carstvo i podele plen. Srećom, mudriji planovi su preovladali. Na tajnom sastanku održanom na britanskom brodu, blizu norveške obale, dalekovidi političar Vinston Čerčil, tada Prvi lord Admiraliteta, radio je s Francuzima, Rusima i Turcima na sklapanju sporazuma. Turci su zauzeli čvrstu poziciju u pregovorima, jer je, kako su tvrdili, Nemačka takođe nudila naoružanje i zlato u zamenu za savezništvo.

Dogovor koji je postignut pokazao se kao izuzetno povoljan po sve strane. Od Francuske, Osmasnko carstvo je dobilo darežljiv otpis duga. Rusija je odbacila zahteve za teritorije na koje je do tada tvrdila da polaže pravo i pristala da se dobrovoljno povuče iz delova Anatolije. Čerčil je isplatio proizvodnju dva broda koja su u Britaniji pravljena za Turke. Oz sve to, Osmansko carstvo je dobilo garancije da njene teritorije na Bliskom istoku i u Evropi neće biti napadnute. Za carstvo koje je gotovo čitav hrišćanski svet vekovima vrebao kao što lešinar vreba leš, ovaj dogovor je delovao kao neophodan predah.

Osmanska vojska u Prvom svetskom ratu; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Dobitak je bio podjednako veliki i za Trojnu Antantu, koja je dobila otvoren pristup Crnom moru, što je bilo veoma važno za Rusiju i carsku armiju koja je zavisila od zaliha sa zapada. Takođe, pošto nije morala da brani granicu s Osmanskim carstvom, Rusija je prebacila hiljade vojnika na front, gde su bili potrebniji. Turska je potpisala i zasebne sporazume kojim je priznata britanska kontrola nad Sueckim kanalom, Adenom i teritorijom današnjih Ujedinjenih Arapskih Emirata, čime je osigurana transportna ruta od britanskih kolonija do zapadnog fronta. Osmanska armija priključila se borbama na frontu protiv Austrougarske. Sve ukupno, istoričari su saglasni da su prednosti stečene ovim sporazumom skratile rat za oko godinu dana.

Odložovši sopstvenu propast, vlada Osmanskog carstva upustila se u radikalne reforme. Kako se država suočavala sa sve jačim nacionalističkim tendencijama arapske, jermenske, grčke i kurdske populacije, sultan Mehmed V izdao je istorijski firman kojim je priznao ove grupe kao zasebne narode ujedinjene pod osmanskim suverenitetom.

Sultan je tako zadržao i svoju titulu "kalifa", komandanta vernih sunita, koju suu njegovi preci stekli četiri veka ranije. To se pokazalo kao korisno kada je pobuna verskih fanatika u centralnoj Arabiji trebalo da bude ugušena. Pobunu je predvodio čovek po imenu Ibn Saud, koji je stekao pristalice obećanjem vraćanja "čistijoj formi" islama. Osim toga, većina imperije postala je tolerantno mesto. Kada su nacisti kasnije progonili jevreje, mnogi su se sakrili upravo u Osmanskom carstvu, naročito u provinciji Jerusalima.

Turci predaju Jerusalim Britancuma u Prvom svetskom ratu; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Da se bilo šta od toga desilo, stvari bi izgledale potpuno drugačije.

Ustvari, dogodilo se sve potpuno suprotno.

Osmansko carstvo ušlo je u Prvi svetski rat na strani Nemačke i Austrougarske. Saveznici su pokušali da izvrše invaziju i podele carstvo. Čerčil, umesto da je isporučio brodove koje su platili obični turski poreski obveznici, odlučio je da ih zapleni i preda Britanskoj mornarici. Posle toga, 1915, Čerčil je bio idejni tvorac i zagovornik katastrofalnog iskrcavanja snaga Antante kod Galipolja na Dardanelima zbog čega je u javnosti dobio nadimak "galipoljski kasapin". Ova greška koštala je saveznike 300.000 ljudi, a britanska kampanju protiv Osmanskog carstva u oblastima Iraka i Levanta, koštala je još dodatnih milion života.

Turski gubici su kontinuirano rasli i do kraja rata, između 3 i 5 miliona ljudi izgubilo je život, što je iznosilo skoro četvrtinu ukupne populacije carstva. Među žrtvama, uračunato je i 1.5 miliona Jermena, nad kojima je izvršen genocid, navodno zbog uverenja turskih vlasti da će ih Rusija iskoristiti kao "petokolonaše" protiv carstva. Kada su se Velika Britanija i Francuska dočepale osmanskih arapskih teritorija, gušenje novonastalih ustanaka odnelo je još hiljade i hiljade života.

Osmanska konjica u Prvom svetskom ratu; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Koliko bi današnjih pokolja na Bliskom istoku bilo izbegnuto - od građanskih ratova, preko terorizma "u ime islama" , do diktatora kao što je Bašar al Asad ili neoosmanskih autokrata kao što je Redžep Tajip Erdogan - da je samo Čerčil pružio ruku Osmanskom carstvu?
 
(The Economist)

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Svet



NAJŠEROVANIJE