Srbija

NEWSWEEK OTKRIVA Lutak prostitutak: Gej eskort u Beogradu

Glavni grad Srbije postao je Meka i Medina gej muške prostitucije na Balkanu. O tome govore Nenad i Petros, čija iskustva premašuju saznanja običnih ljudi o ovom poslu



Objavljeno: 07.09.2016. 09:45h
Foto: Profimedia, Gej eskort, Ilustracija
Čekala sam Nenada ispred poznatog restorana u Zvezdarskoj šumi očekujući, priznajem, nekog kao Ričard Gir u „Američkom žigolu“. Svako ima pravo na svoje fantazije, a danima trajalo je dopisivanje s muškim prostitutkama, koji ispunjavaju seksualne snove usamljenim srcima, ženskim i muškim.

Jedan, koji uskoro završava kliničku psihologiju, tražio je novac da bismo razgovarali. Ništa besplatno, takva su pravila posla. Ima dragocena iskustva, s parovima, političarima, domaćim i stranim, sportistima, biznismenima. Putuje po svetu, boravi u predsedničkim apartmanima. Ne radi to zbog novca, ima svoj stan i kola, roditelji su mu profesori na Beogradskom univerzitetu. Svoje „intrigantne motive“ ispričao bi samo za novac, jer mu reklama ne treba.

Drugi je zahvalio, nema vremena, sprema ispite, a eskort mu je samo hobi kojim plaća studiranje.

Najzad, Nenad i Petros, momci sa sajta Planet Romeo, pristali su na razgovor. Obojica se bave gej eskortom. Nenad je i gej i krosdreser, što znači da samo glumi ženu. Jelena mu je umetničko ime. Radi isključivo s muškarcima.

Preslišavala sam se šta su na engleskom jeziku o Nenadu napisali njegovi klijenti.

„Jedna od najluđih i najpokvarenijih kurvi koje sam sreo! S njim sam ostvario sve prljave i lude snove. Visoke preporuke!“

„Lep, seksi i perverzan, šta još treba?“

„Posle njega seks mi ne treba tri meseca!“

„Najlepše telo i savršena alatka...“

„Ovaj sjajni dečko putuje i ako dobijete priliku da ga sretnete... prosto morate. Ne šalim se, nije od onih za samo jedan sat... Uživao sam noćima s njim i želim još...“

„Ima telo da umreš. Nisam očekivao ništa više od dobrog seksa, ali bacio me je u trans. Profi od samog starta!“

Pojavio se gotovo niotkuda, out of blue. Ta seks-mašina je tanušan mladić, u crnoj majici i komotnim farmerkama, nežnog negovanog lica. Malo botoksa, hijalurona, jedva vidljivog silikona u usnama i glatka izdepilirana koža, moderan tip. „Kao svaka normalna žena“, pričao mi je kasnije. Ima 26 godina, ali svi eskorti uvek oduzmu godinu-dve, radi posla.

„Ja sam Nenad“, rekao mi je. „Hteo sam da se vidimo licem u lice, da oboje znamo ko smo. Ovim razgovorom ništa ne mogu da izgubim, samo da dobijem. Želim svima da kažem svoju viziju, da su gej muškarci normalni ljudi.“

Opušteno smo ušli i seli za udaljeni sto, sami u rustičnoj sali, sačekali foto-reportera ćaskajući uz kafu i vodu, dok se iz bašte čula vika dece.

Mrak se spuštao na Beograd, meku i medinu muške prostitucije na Balkanu, kao nebeski kasetofon uključen da i Jelena nekome otvori dušu.

Pixabay, Ilustracija

RANI RADOVI S POZNATIMA

„S klijentima se nikad ne ljubim, nikad ne odlazim u krevet odmah, nikad ne uzimam pare unapred i nikad pare ne primam na ruke“, objasnio mi je svoj kodeks.

Nenad je autovani gej od 2007, što znači da je javno, sa 17 godina, svima priznao svoje seksualno opredeljenje. Spavao je, kako kaže, sa oko 8.000 muškaraca. Kad mu se neko javi na telefon, već zna šta mu je u glavi, dobar je psiholog. On je i aktivan i pasivan, univerzalan, ne gade mu se ni žene. All-rounder, teniskim jezikom rečeno. Bio je i oženjen četiri godine. Razveo se, nema dece. Smatra da se neko rodi kao homoseksualac. Živi na relaciji Beograd-Beč, ili Vien, kako on izgovara. U Beogradu radi kao krosdreser, preobučen u ženu, a u Beču je gej muškarac. Beograđanin, odrastao je u dobrostojećoj porodici. Otac ga je „nanjušio“ još dok je bio u osnovnoj školi i ispisao iz Tekstilne škole na Zvezdari, sa odseka modni kreator, jer „nije hteo da mu sin bude peder“. Kad je snaja pronašla lascivne poruke u telefonu, rekla je njegovom bratu, brat ocu i otac mu je rekao da se iseli iz kuće za 24 sata. Od tada živi kao podstanar i viđa se samo s majkom.

Upisao je vanredno kuvarsku školu i završio je plaćajući školovanje od gej eskorta. Mnogo je zarađivao, spavao je i sa pet-šest muškaraca dnevno. Zaposlio se u nekoliko elitnih restorana, ali je uvideo da se kuvanje ne isplati.

„Kad osetite laki keš, povratka nema. Za jedan dejt dobijao sam i po 100 evra, što je bila moja sedmična plata. Bio sam željan svega. Dešavalo se da radim i s mnogim našim javnim ličnostima. U početku mi je pričinjavalo zadovoljstvo da budem u društvu s nekim ko ima ime i prezime. Sada više ne.“

Nenadov prvi klijent bio je političar koga srpska javnost dobro poznaje. „Nedavno sam ga sreo na Mandinoj sahrani“, kaže mi. „Prepoznao me je, uhvatio za ruku i zatražio moj broj telefona, a kad bih rekao gde je to bilo, svi bi znali o kome se radi. Insistirao je da posle sahrane dođe kod mene, što sam odbio. Zamolio sam ga da se skloni, svuda je bilo novinara i foto-reportera, nisam hteo da završim na naslovnoj strani. Prišao mi je i visoki gradski zvaničnik da se raspita o jednoj osobi.“

Pet godina je bio zavisnik od kokaina. Pomogla mu je jedna gospođa koja je uspela da izleči i svoga sina. Nenad je naziva pomajkom, njenu decu doživljava kao braću i sestre, a njeno ime je istetovirao na ruci. Više je nema među živima. Posle skidanja s kokaina imao je dva moždana udara. Nema posledice, osim problema sa spavanjem.

Kada su na poslu saznali čime se bavi, dobio je otkaz. Tako je i otišao u Beč, koji je postao njegova druga kuća. Početak je bio loš. Otputovao je autobusom na poziv jednog Albanca, koji ga je nekoliko dana držao zatvorenog u sobi od pet kvadrata, ali je uspeo da pobegne i sretne jednog Makedonca, koji mu je pomogao tako što ga je upoznao sa Tomasom, veoma bogatim Austrijancem. Trebalo je da se venčaju, Nenad je živeo u Tomasovom stanu i bio prijavljen na njegovoj adresi. Nekoliko dana pre venčanja Tomas je ubijen.

„Voleo je momke koji se bave eskortom i voleo da se hvali parama. Kad smo se upoznali, prvo me je odveo u banku da mi pokaže konto, a onda na večeru. Bio sam prvi na listi sumnjivih. Šest meseci sam proveo u Beču s nanogicom dok je trajala istraga. Na kraju se ispostavilo da su ga ubili neki Romi, zbog 70-80 evra.“

Vratio se u Srbiju u haosu. Upoznao je momka koji je radio kao krosdreser i zajedno su uspevali da zarade za stan i režije. Postao je Jelena.

Pixabay, Ilustracija

JELENA VOLI, JELENA BIJE

Naravno da me je zanimalo kako izgleda dejt s Jelenom. Nenad mi je objasnio do detalja.

„Namerno sam našao mali stan, 20 kvadrata, u zabačenom delu grada i bukvalno ih vozam dok me ne nađu. Tarifa nije ista za sve. Ako osetim da klijent nije iz Beograda, kažem mu višu cenu. Uzimam i 250-300 evra po dejtu. Počinjem da se spremam tek kad dođu ispred zgrade. Onda ulazim u WC, uzimam štikle, periku, haljinu, brushalter koji je sa unutrašnje strane napunjen vatom, izbacim grudi i moji klijenti misle da sam ja transvestit koji je na hormonima i želi da ide na operaciju. Na usne samo stavim labelo u boji ili neutralan ruž. Viknem da uđe, zaključa i skine se dok se ja šminkam. Tada izađem i - vau! Nosim crnu kratku haljinu sa tri četvrt rukavima koja može da se podigne i spusti, a ja je podignem samo što mi dupe ne ispadne!“

Kaže da većina njih kad se pojavi kaže: „Ma daj, nemoj da me zajebavaš da si trandža, ti si žensko! Pogledaj kakve noge imaš, helou!“ Ima mnogo klijenata koji žele petnaestak minuta samo da ga gledaju.

„Sednem i prekrstim noge, kuckam na telefonu... Većinom su oženjeni momci, ljudi, nedavno mi je jedan klijent dobio dete. Onda počnu da se jadaju. Prvo mi se izjadaju, a naš seksualni odnos traje od pet do deset minuta. Ili sekundi. Dešava se i to. Najgore mi je kad sam trans, jer se moji klijenti mnogo kriju, žive u ormaru. Neki dođu, nemamo seksualni odnos uopšte, samo pričaju. Pitam ga: ‘I zašto sam ja tebi uzela pare, helou?!’ Kaže: ‘Nemam s kim da pričam.’ Doživljavaju me kao psihijatra, nekoga kome mogu sve da kažu. Znaju da će sve ostati u toj sobi, bili javne ličnosti ili ne.“

Mnogo više voli da radi kao muškarac nego kao trans. Ne mora da se pretvara, menja glas. Najviše mu smeta dvoličnost, pogotovo poznatih.

„Dođe kod mene, a posle 20 minuta ide kući i ljubi dete. Prema tim javnim ličnostima ponašam se jako bezobrazno. Vole kad sam nevaljao, odnosno nevaljala. Jedan pevač mi je pre nedelju dana tražio da se pokakim po njemu, ali sam odbio. Meni je nenormalno da jedete nečije fekalije. Da se razumemo, u trenutku kad nisam imao para, pristajao sam na sve. Pristajao sam da odem kod klijenta, obavim veliku nuždu, namažem to na tost i postavim mu da ruča. Na njegovom licu se videlo uživanje, ali je on na mom licu video gađenje. Pitao me je zašto sam to uradio kad mi ne prija. Rekao sam: ‘Zbog para.’ Odgovorio mi je: ‘Evo ti pare, a mene pusti da završim obrok.’ Uzeo sam pare i izašao.“

I kad je muškarac, i kad je žena, mnogi traže da ih tuče, ozbiljno, pesnicama, nogama, rukama, čim stigne. Ima klijenta koji mu bukvalno kaže: „Nenade, kad si najnervozniji, zovi me da iskališ sav bes na meni.“ Batinanje košta od 100 evra pa naviše.

„Ne umorim se. Udaram ga svuda, po licu, šutiram ga, većinom radim nogama... on to želi. Nema krvi, znam granicu. Nakon što ih istučem, traže odnos, naročito fistovanje, zavlačenje pesnice u anus. Prema njima nemam emocija. Kad mi traže da ih bijem, uradim to sa zadovoljstvom. Izudaram ih za sve pare. Posle me i časte“.

Kaže mi da je kao Jelena „radio“ i jednog profesora državnog fakulteta. Platila ga je dama koja se i sama bavi prostitucijom kako bi častila profesora što joj je ćerka diplomirala.

„Taj klijent mi i danas dolazi, ubeđuje me kako sam prepametna devojka i nagovara me da završim fakultet. Ne treba da idem na predavanja, samo da mu dam indeks. Neću to da uradim. Ako sam kurva, ja sam kurva, sa diplomom ili bez nje. I recite mi, kakvog smisla ima živeti u Srbiji? Ja ga ne vidim. Trenutno sam ovde zbog propisa EU, ali jedva čekam da se vratim u Beč.“

U Beču Nenada čeka muškarac kojim će se oženiti. Žive zajedno već godinu i po. Pokazuje mi na telefonu fotografiju budućeg muža.

„Lep ti je muž“, primećujem.

„Zar ne? On ima mnogo ukusa i prebrutalno sređen stan. Bio mi je klijent, ali mi sada više ne plaća. Ja se i dalje bavim eskortom, a on mi pomaže, prima moje poruke sa Romea. Kad nisam kod kuće, pošalje mi poruku: Schatzi, evo adrese. I ja odem da odradim.“

Pixabay, Ilustracija

BEČKA ŠKOLA

Nenadovo prvo radno iskustvo u Beču bilo je bajkovito. Ceo dan je proveo s prelepim mladićem u hotelskom apartmanu.

„Prvi put sam probao ‘dom perinjon’ i ‘moet’. Kokaina je, naravno, bilo svuda, crnac nam je sipao šampanjac i pravio crte... Seksualne odnose smo imali kad god je neko od nas to hteo. Pomislio je da sam siromašan, pa me je, mukica, odveo u šoping i nakupovao mi sve i svašta, što sam razdelio kao poklone kad sam došao u Srbiju. Dejt je trebalo da se završi večerom. Tada se pojavila žena koja izgleda kao zmaj. Sedne do mene i na čistom srpskom jeziku izgovara: ‘Da li je bilo sve okej?’ Izvadila je koverat s novcem, na kojem su zlatnim slovima bili napisani moj nik i moje puno ime i prezime. Mislio sam da je nameštaljka dok mi nije rekla da je vlasnica hotela i da je videla moj pasoš. Ona je bila majka mog klijenta, a ja sam bio poklon za njegov 18. rođendan. U koverti je bilo 1.900 evra.“

Nisu sva iskustva bila tako lepa. Naišao je na mladića koji je želeo ekstremni seks na ekstremnim mestima. Pristao je, ali se nije nadao da će se naći na groblju, u kapeli gde su bila upaljena kandila, a na sredini kovčeg okružen svećama.

„Trebalo je prvo da plačem 15 minuta, a onda seks. Mogu da plačem kad god hoću, preemotivan sam. Legao je u kovčeg, lep kao anđeo. Zatvorio je oči. Plakao sam koliko je trebalo. Na znak, popeo sam se na njega u tom kovčegu da dovršimo dogovor. Na kraju mi je rekao da biram stranu jastuka ispod kog su bile pare, na jednoj strani više, na drugoj manje. Izvukao sam 1.200 evra, i danas ne znam da li je to bilo više ili manje. Ne znam ni svrhu svega toga, valjda je i mrtav hteo da ima seks, a ja sam u tom trenutku bio nekrofil.“

Ono što najviše želi da zaboravi jeste sastanak s čovekom koji je hteo da mu Nenad glumi malog sina koji spava.

„Morao sam da budem okupan u kupki ‘bekutan’, da nosim pidžamu i da budem u posteljini njegovog sina. Nisam smeo da se okrenem, progovorim, niti otvorim oči. Kao da spavam. Ležao sam na strani da bi mogao da ima odnos sa mnom. Ušao je u krevet i govorio mi najvulgarnije reči namenjene zapravo sinu. To mi je bilo baš bolesno.“

Nenad kaže da strogo pazi na zaštitu, na tri meseca se kontroliše na HIV. Veoma je oprezan.

„Bio bih milioner kad bih pristao na seks bez kondoma. Pošto radim u inostranstvu, tamo svaki drugi čovek ima HIV, uzima terapiju i meni je gotovo svaka poruka ‘how much bareback’. Ne pada mi na pamet.“

Za neupućene, „bareback“ u seksualnom slengu lansiranom u Vijetnamskom ratu znači „jahati bez sedla“.

Pixabay, Ilustracija

NOVAC JE AFRODIZIJAK

Posle svega što je doživeo, Nenad je shvatio da ga ne privlače ni seks, ni ljudi, već jedino novac.

„Ja sam gej, ali kad bi mi neka žena ponudila 200 evra za odnos, rekao bih - why not? I da je stara, ružna, debela, ako izvadi pare na sto, nema problema. Ne koristim vijagru, opijate, ništa. Kad mi treba novac, u stanju sam da radim kao manijak. Desilo mi se da je s bivšim momkom trebalo da odem na more, a on je dobio otkaz i nisu ga isplatili. Tih njegovih 500 evra ja sam morao da nabavim. Rekao sam mu da bude na Romeu i da mi traži klijente. Toga dan odradio sam 11 njih, nijedan nije bio ispod 80 evra. Kad sam došao kući sa svim tim parama, dečko mi je rekao: ‘E, kad si bio sa svima njima, sad ćeš imati seks i sa mnom!’ Probali smo, ali ništa, bio sam mrtav. Onda sam mu rekao da donese sve pare koje imamo i stavi na sto. Odmah sam proradio.“

„Šta će biti kad ostariš?“, pitam ga. „Žališ li za nečim?“

Nije dugo razmišljao.

„Kad ostanem sam sa sobom, pitam se - zašto sam baš ja morao to da radim, zašto sam baš ja osuđen na to? Ali svako bira svoj put. Imam svu slobodu ovog sveta, ali nekad ne znam šta ću s njom. Da li mi je žao što se trošim na ovaj način? Ne. Zašto? Bilo bi mi žao sebe da radim u nekoj kuhinji za 200, 300, 500 evra, a znam da te pare mogu da zaradim za jedan dan. Ne znam da li me razumete.“

„Da, kako ne“, kažem.

„Šta će se desiti kad ostarim? Tada ću biti ostvaren u svakom segmentu. U Austriji uplaćujem staž. Kao eskort, plaćam 200 evra mesečno. Imam zasad pet godina. Jedino za čime žalim jeste što nisam više vremena proveo s majkom i gledao je kako stari.“

Rastali smo se uz obećanje da ćemo se čuti, da će fotografije biti zamućene kako mu niko ne bi prepoznao lice. Neprestano je ponavljao. „Znate kako je, ovo je Srbija.“ Sada je već u Beču sa svojim „schatzijem“.
 
PETROS U MALOM MESTU

Sutradan me je čekao susret s Petrosom. Došao je autobusom iz jednog prigradskog naselja, gde živi s porodicom. Razgovarali smo u bašti hotela „Mažestik“, dok su otmene stare dame s biserima oko vrata ispijale svoj večernji kapućino i razgovarale o unucima.

„Čast mi je“, rekao je. „Učinilo mi se zanimljivim da popričamo, radoznao sam po prirodi.“

Petros je sušta suprotnost Nenadu, izgleda muževno i stabilno. Ima smisla za humor, naročito na svoj račun. Životni moto mu je - Živi i pusti druge da žive. Stariji je, ima 40 godina, da i ovde malo smanjim. Takođe je autovani gej, ali isključivo aktivan tip. Kad ne koristi izraz gej, kaže „u fazonu“.

I njegove preporuke na sajtu su sami superlativi: seks za medalju, super lik, bomba u krevetu, izdržljiv, ekstra obrađuje guzu, harizmatičan, žudnja za njim trajaće i u paklu...

„Imam prođu jer nisam feminiziran, pa kad traže muško, zovu mene. Nisam neki lepotan ni građen, ali im se sviđam. Opušten sam. Većina muškaraca koji se bave eskortom ograničava vreme, ja ne. U ovom poslu treba da budeš kulturan, ljubazan. Imam klijenata od doktora i advokata do pevača i sveštenika.“

Petros živi u zajednici s bivšom ženom, koju zove samo „bivša“, dvoje dece i svojim dečkom, koji je veoma mlad. Pre dve godine je ostao bez posla, nije znao šta da radi dok se nije upoznao s likom iz Pravoslavne omladine Balkana, takođe pristalicom slobodnog seksa, koji mu je objasnio da bog nema nikakve veze s prostitucijom. Shvatio je da živi u svetu lažnog morala, oslobodio se i krenuo da zarađuje na onome u čemu je do tada samo uživao. Osim dece, svi u kući znaju čime da se bavi. Sada vlada sloga, mada je bivša teško podnela kada je posle 14 godina braka saznala da joj je muž oduvek bio „u fazonu“ i menjao partnere sve vreme. Pretila je da će svima razglasiti, ali joj je Petros prepisao pola kuće.

„Kupovao sam njeno ćutanje“, kaže. „Prošlog meseca sam zaradio 900 evra, pretprošlog 1.100. Sinu nije lako da me gleda, ali šta će, od toga živi. Misli da sam ih sve osudio, mada ih niko ne dira, ne zeza, valjda zbog mog opuštenog stava.“

Majka mu je poslednja saznala, zimus.

„Dobro se držala dva dana, a trećeg me je pozvala da je ofarbam. Upitala me: ‘I šta sam ja sad rodila? Muško ili žensko?’ ‘Muško’, rekao sam joj. O čemu da raspravljamo? Ništa mi više nije rekla. Imam sreće, u stvari. Zna mi i sestra, i roditelji bivše znaju, ma zna celo mesto u kome živim.“

Komšiluk ga poznaje dugo. Svakome je, kaže, pomogao, nikom odmogao. Da su mu krv tražili, dao bi. Našli su se i oni u neobranom grožđu. Prepričava mi razgovor s komšinicom.

„Čula sam da si peder.“

„I šta s tim? Plašiš se za tvog Darka?“

„Moj Darko će dupe uza zid! Ali kaže da peder nije onaj koji daje nego onaj koji prima.“

Petros se slatko smeje.

„Prema tome, ja nisam! Ma traže za mene sva opravdanja!“

Pixabay, Ilustracija

RAT I MIR

Kao Srbin iz Hrvatske, dve godine je kao mlad ratovao u vojsci Krajine. Mobilisan je kada je posle završenog četvrtog razreda srednje škole u Gornjem Milanovcu, iz kolektivnog smeštaja na Rudniku, otišao u Vukovar, gde su mu roditelji dobili posao. U Kninu ga je uhvatio pad Krajine. I prvo iskustvo kao gej doživeo je u vojsci. Upoznao je jednog dečka i desilo se, samo jednom. Dečko je bio strejt, oženio se, živi u Nemačkoj i okumili su se. Petros ceo taj period naziva „godinama koje su pojeli skakavci“.

„Rat me je emocionalno promenio. Ništa ne potiskujem, možda sam i previše u tome. Uvek mi je u glavi. Pratim, gledam na Jutjubu, proganja me. Kad je trebalo da studiram, ja sam ratovao, posle vojske se oženio... Povezujem rat sa onim što sada radim. Hiperaktivna sam ličnost s dijagnozom, nestalan, sve hoću odmah, prošle godine sam prestao da grizem nokte. Kažem, dao me bog za sve i za ništa. Od monaha do prostitutka.“

Petros radi samo u Srbiji, dejt, na sat. U 50 evra sve je uključeno.

„Nemaju naši para za celu noć, cenjkaju se. Ima mnogo mladih, dece, koja rade u eskortu i spuštaju cenu, nude se za 2.000 dinara. Darežljiviji su naši kad dođu sa Zapada. Verovatno tamo još skuplje plaćaju, pa te ovde i časte. I darežljiviji su ako se zaljube u tebe, ali onda to postaje problem. Do neke mere mogu malo da glumim iz koristi, ali posle zamara.“

Ima jednog starijeg zaljubljenog Italijana, koji ga je angažovao da mu bude turistički vodič. Dolazi svakog meseca, šalje mu pare, kupuje satove, ne zna da je Petros eskort.

„Nemamo seks, poljubimo se tu i tamo. Njemu je samo bitno da sam ja srećan i stalno me to ispituje. Vežu se ljudi. Poslednji put kad je bio, kaže da će sve da mi ostavi, i ono što je od oca nasledio. Verujem mu, jer jako dobro procenim ljude. Pogledam nekome u oči i znam koliko je sati. Ništa ne gubim niti dobijam, idi mi - dođi mi.“

Kao i Nenad, Petros ima klijentelu sa zahtevima za fistovanje, izmet, batinanje, grubi seks i orgije.

„Dolazi mnogo Hrvata, ovde im je destinacija za seks-turizam. Tamo su kul, strejt, direktori firmi, a ovde... Donose razna pomagala, igračke, seks do gušenja, davljenje, da posle toga povraćaju. Pomeša đus i mleko, gušt mu je da povraća. Žele da ih gaziš, šutiraš, udaraš nogama, govoriš ‘kurvice, ti si moja ribica, rasturiću te’... ceo asortiman. Mogu to da odglumim, jer realno, to je gluma. Nekad mi je popaljivo da ih udaram, nekad nije. O, i oni su se izveštili, nađu ti žicu, povrede te lagano i isprovociraju. Čudo koliko vole da ih biješ, da budu submisivni. Prosto da se zamisliš. Imam jednog u Sremskoj Mitrovici, baš sam ga istabanao. Otac ga je kao malog maltretirao i on ponovo želi da oseti takav osećaj. I da takvi kao on odu kod psihijatra, i tad je to tabu, on opet neće reći šta ga muči, da voli da ga neko pljuje i šamara. Zamaskiraće nekim porodičnim problemom. Ovde se niko ne bavi tim iskonskim stvarima.“

Pixabay, Ilustracija

KAMAGRA ČUVA STRAH

U obližnjem gradu klijent mu je umetnik sa završenom akademijom u Beču, kome je darežljivi ljubavnik ostavio bogatstvo i atelje. Sve je prokockao i otvorio fist studio.

„Toliko se navukao na taj fist da po tri dana zove drugare i fistuju se do iznemoglosti. Masa onih koji se bave eskortom to ne može, a ja stavim mozak na of i trudim se da mu ugodim. I drogira se nenormalno. Postoje sad neke droge, popers i dži. Popers je jedinjenje nitrata koje se daje kao protivotrov nakon trovanja cijanidom. Udahnuo sam. Ubrzava puls i prokrvi sve periferne mišiće. Opusti anus i pasivan lik više ne oseća nikakav bol. Dži je nešto kao spid, stavlja se po 15 kapi u čašu soka na svakih pola sata. I on opušta mišiće, samo što duže drži. Ovaj tip sve to popije. Ima i neki sprej za rane, koji našprica na papirnu maramicu, stavi je u usta i udiše. Popers, dži, spid, sve uzima u istom trenutku. Nekad me bude strah. Isto se zaljubio u mene. Prodao bi sve tamo, kupio bi mi stan u Beogradu, ali sve to ignorišem. Daj mi više keša, šta ima da mi kupuješ to i to. Teški su na keš generalno.“

Kad je reč o zahtevima za izmet, skatu, i to je nezaobilazno, iako je i Petrosu, kao i Nenadu, to neprivlačno. Ipak, sve se prihvata za novac.

„Bio sam radoznao da vidim i to. Em 50 evra, em nema seksa. Vidim, čovek obrazovan, živi vani, ugledan građanin. Obavim veliku nuždu, legnem na krevet okrenut na stomak i on navali na moju stražnjicu. U jednom trenutku se okrenem i pogledam ga, a on sav umazan! Lice, sve! I ja počnem da se smejem! Razmišljam, ko je lud, on ili ja?“

Priča mi o nedavnim orgijama u Kragujevcu, gde su njih trojica iz Beograda otišli da odrade samo oral lekaru koji radi u inostranstvu. Svakome je platio po 50 evra, plus gorivo. Hteo je da im plati i večeru, ali nisu bili gladni.

„Nisu to male pare, 200 evra“, kaže mi. „Roditelji ove dvojice pojma nemaju šta im deca rade, misle da studiraju.“

Petros ostaje i duže s klijentima. I njemu je jasno da im više od seksa treba razgovor. „Ljudi su jako usamljeni“, primećuje.

Kao pomagalo koristi „kamagru“, indijsku verziju „vijagre“. „Kamagra“ nema licencu za prodaju u apotekama, pa se nabavlja u seks-šopovima. Ona mu, kaže, „čuva strah“. Dešava se da klijent bude veoma neprivlačan i erekcija se gubi. Sa „kamagrom“ je siguran. Ne zna s koliko je muškaraca spavao, davno je prestao da broji. Kondom se podrazumeva, mada su iskušenja velika. Mnogi žele „koža na kožu“.

„To je totalna potčinjenost. Žele da budu oplođeni, on bi da rodi dete! Razumete? Imao sam jednog klijenta iz Niša. Došao je tu u hotel ‘Slavija’ i hteo je seks bez zaštite. Rekao sam da to ne radim, ali on mi ponudi 200 evra. E sad, đavo je to. Pitam ga: ‘Brate, jesi li ti sigurno zdrav?’ Kuckamo se neko vreme, opustim ga malo da ga proverim i on mi kaže: ‘Neću s tobom, ekstra si lik, zaražen sam.’ Ali nekog drugog je navukao. Od tada, otkad sam zamalo poklekao, nema tih para zbog kojih bih radio bez zaštite. Ti što traže na golo sto posto su zaraženi.“

Pixabay, Ilustracija

POLICIJA NE ČAČKA

Da nema porodicu, „tegove“, kako kaže, ko zna gde bi završio. Od slobode ga boli glava, ne zna šta će sa sobom. Ovako, bori se. Daje sebi još pet-šest godina ovakvog rada, a onda će, kaže smejući se, da nađe nekog debelog bogatog Nemca i oženi se.

„Naši eskorti pričaju kako putuju, ali to je samo sponzorstvo. Ako hoćeš na Tenerife, uvek ćeš naći nekoga da te tamo odvede. Gej svet je bogat svet, to je ogroman lobi.

Ovog dečkića s kojim sam u šemi startuje neki portparol u jednoj stranci. Navodno pravi vilu u Makarskoj, hoće da mu iznajmi stan u Beogradu, tako mu priča.“

Petrosu je čudno što policija ne reaguje na otvorene profile za eskort jer je prostitucija kod nas zabranjena.

„Šta ima i da me čudi. U policiji ima mnogo njih u fazonu, od inspektora do policajaca. Ne bi da čačkaju. Evo, sad je odlikovan i prvi gej policajac nagradom Grada Beograda.“

Od Petrosa sam čula da posao ne ide kao nekad, kriza je, besparica. Još je teže u zapadnoj Evropi, punoj Rumuna, Poljaka, Bugara, koji spuštaju cenu. Čak i u Barseloni gej eskortom se bave mladići kao saliveni, koji prodaju svoje usluge za 30 evra.

Da nas ne uhvati ponoć i da bi Petros stigao na autobus, a ja na trolu, napustili smo „Mažestik“ u lepom raspoloženju. Hteo je da me isprati, ali julska vrućina stigla me je kod hotela „Balkan“. Gušila sam se. Brižno mi je pomogao da uhvatim taksi i mahnuo mi. Bog me ubio, nikad ne nosim sa sobom pljosku, a zatreba čoveku ponekad. 

(Napomena: Autorka je opise seksualnih odnosa i izraza ublažila do one mere do koje se ne narušava autentičnost priče)


PIŠE Ljilja Jorgovanović
 

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Srbija



NAJŠEROVANIJE