Srbija

NEWSWEEK OTKRIVA Vitezovi Templari u Srbiji: Ko su članovi tajnih društava i čime se bave (FOTO)

Zvanično ime srpskih templara je Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolumitani, što na srpskom znači Vrhovni vojni red Jerusalimskog hrama, O.S.M.T.H. Red ima internacionalni karakter, s članovima iz preko 40 zemalja sveta



Objavljeno: 09.12.2015. 15:31h
Foto: Goran Benić, Obred investiture templara Srbije
Da te novembarske večeri na Svetog Avramija, „popovsku slavu", nisam videla crno-belo popločani pod, navučene teške crvene zavese i kožne divane, komotno sam mogla da pomislim da sam na običnom koktel partiju u centru grada. Služilo se vino, crno i belo, i obična voda. Sa čašom vode kružila sam po nevelikom prostoru tražeći poznata lica, ali ih nisam prepoznala. Našla sam se u drugom miljeu. Muškarci i žene bili su obučeni prilično svečano, govorilo se tiho i priznajem da mi je bilo ugodno među damama, vitezovima i njihovim gostima.

Bila sam gošća templara Srbije, najvećeg viteškog reda na svetu sa istorijom i tradicijom dugom 900 godina.
 
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Naravno da sam došla s pristojnom dozom predznanja i predrasuda, očekujući ikonografiju iz brojnih knjiga, filmova i video-igara o ovom tajanstvenom redu: bele plaštove, crvene templarske krstove, makar fotografije istaknutih članova reda, neku „predstavu". Ništa od toga. Umesto mistike i ezoterije, dobila sam od priora Vojvodine, dr Ljubiše Despotovića, časopis Viteška kultura i prvi broj revije Templar. Dogovorili smo se da sledećih dana popričamo na ovu temu, a ubrzo je pročitana i Deklaracija o zaštiti hrišćanske kulture na Kosovu i Metohiji i hrišćanskih stradalnika u svetu.
 
Kad se govori o procesima uništavanja hrišćanske baštine na prostoru južne srpske pokrajine, kaže se:

„Ovi procesi su izuzetno opasni jer je reč o prostoru koji je zavetna zemlja srpskog pravoslavnohrišćanskog naroda, arhetipski kodiranog u istorijskoj i nacionalnoj svesti Srba, koji je vekovima bio riznica hrišćanske duhovnosti i umetnosti, ali i prva predstraža i odbrana Evrope od nadirućeg islama".

Uz predlog da se organizuje hodočasničko putovanje na Kosovo i Metohiju međunarodnih predstavnika templara kao „poklonički put", Vitezovi templari Srbije „osećaju posebnu obavezu da u sklopu ukupne viteške misije" podignu svest o jačanju hrišćanske solidarnosti pošto je hrišćanstvo sve više izloženo „korozivnim silama relativizacije i devastacije".


Goran Benić, Templari

Veliki priorat Vitezova templara Srbije ponovo će pred zvaničnicima Uneska reaktualizovati inicijativu iz 2011. da se pokrene trajna zaštita hrišćanskih svetinja kao ukupne svetske kulturne baštine.

Koliko su templari Srbije doprineli da Unesko ne dodeli sadašnjim kosovskim vlastima staranje o srpskim crkvama, ostaje nepoznanica. Ali, po rečima dr Despotovića, osnovna misija reda zasnovana je na principima zaštite korpusa hrišćanskih vrednosti i kulture i - milosrđu.

„Kao i drevni templari, štitimo hrišćane svuda u svetu gde su im osporena prava na mirno ispovedanje vere. Nažalost, hrišćani su danas jedna od najugroženijih verskih grupacija, kako na severu Afrike, Bliskom i Srednjem istoku, tako i ovde u Evropi, pre svega na našem Kosovu i Metohiji".

Red takođe deluje i kao humanitarna organizacija, ali i kao mirotvorac, zalažući se za sprečavanje sukoba i diplomatsko posredovanje.

Kasnije, na slavi Svetog Avramija u jednom otmenom domu, uzgred sam pomenula da sam bila na templarskom skupu. Niko mi nije postavio nijedno pitanje. Moje uverenje je da osim Indijane Džonsa u filmu „Poslednji krstaški pohod" o templarima ne znaju ništa.

„Non nobis, Domine, non nobis, sed nomini Tuo da gloriam" iz 115. psalma geslo je reda oduvek. „Ne nama, o Gospode, ne nama, već slavu daj imenu tvojem."

Reuters, Templari Jermeni u Rumuniji

OD ISTORIJE DO EZOTERIJE

Istorijski, red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatiji kao Vitezovi templari, nastao je posle Prvog krstaškog pohoda, oko 1118. godine. Zvali su ih i Hristova milicija jer su štitili hodočasnike iz Evrope na putu u Jerusalim i Svetu zemlju. Osnovao ih je grof od Šampanje Ig de Pejen. Za samo dve godine, od manastirskog reda devetorice siromašnih vitezova s Pejenom na čelu stvorena je armija templara koja je od samog pape dobila povlastice da ubira poreze u područjima koja su držali. Brzi uspon i bogaćenje templara pripisuju se i njihovom bavljenju bankarstvom, pošto su im mnogi krstaši ostavljali blago na čuvanje. Posle završetka krstaških ratova stekli su ogromne posede u celoj Evropi, a pozajmljujući novac pod visokim kamatama, bogatstvo im je bilo veće od kraljevskih. Mnogi vladari zaduživali su se kod templara, što je na kraju dovelo do njihovog sloma i progona. Uz podršku pape Klementa, francuski kralj Filip Lepi proglasio ih je jereticima, zabranio njihovo postojanje, a poslednjeg velikog majstora Žaka de Molea spalio je na lomači. Sve templarsko bogatstvo dodelio je redu Sv. Jovana, odnosno hospitalcima, današnjim malteškim vitezovima.

Vekovima su templari bili pritajeni, deo evropskih legendi, dok ih 1804. nije oživeo lekar Fabre Palaprat, kao ekumensko hrišćansko društvo Suvereni vojni red Jerusalimskog hrama, baziran na tradiciji srednjovekovnog reda templara. Napoleon III ih je i zvanično priznao 1853. i od tada počinje moderna istorija templara.

Da nisu nebitni, naprotiv, dokazale su 2001. i Ujedinjene nacije, koje su Redu hrama dale specijalni konsultativni status.

Ono što nije uradila istorija uradile su teorije zavere koje su od templara stvorile jedan od najjačih mitova u današnjoj kulturi. Osamdesetih godina trojica britanskih novinara objavila su knjigu „Sveta krv, sveti gral", nastalu na osnovu BBC serije „Kronikl". Hrišćanski verujući svet bio je zapanjen navodima iz knjige da su templari stradali jer su u Solomonovom hramu otkrili dokumenta koja svedoče da Isus ne samo da nije bio Sin Božji već je smrtan čovek od loze kralja Davida, oženjen Marijom Magdalenom, s kojom je imao potomstvo. Sveti gral, uvek pominjan da ga čuvaju templari kao relikviju u kojoj je bila krv raspetog Isusa, zapravo je materica Magdalenina, tajna nad tajnama, i to je ta krv koja znači produžetak loze.

Vrhunac priče je da su Isusovi potomci preživeli, došli u severnu Španiju i južnu Francusku, kroz dinastiju Merovinga zauzeli aristokratske pozicije, a da i danas vladaju svetom brine se Sionski priorat, čiji su veliki majstori bili mnogi velikani, od Leonarda do Žana Koktoa. Katolička crkva bila je svesna ovog po sebe pogubnog otkrića, mnoga jevanđelja su sakrivena i prepravljena, dok se nisu pojavila ona apokrifna, s Mrtvog mora, koja nikada nisu uvrštena u Bibliju. Templari su optuženi za jeres, satanizam, obožavanje glave Bafomet, simbola luciferijanstva, i štošta drugo. Vaskrsenja nije bilo, tvrde novinari BBC u planetarnom bestseleru, pa ko veruje u Sina Božjeg, nek veruje.

Ubrzo se pojavio i „sekvel" knjige, „Mesijansko proročanstvo", a došle su na red i video-igre. Čuvena autorka video-avantura Džejn Džensen uradila je legendarni treći deo igre Gabriel Knight: Blood of the Sacred, Blood of the Damned, Bafomet je bio glavna zagonetka igre Post mortem, a templari su posle Indijane Džonsa najviše zagolicali maštu u knjizi i filmu „Da Vinčijev kod", čiji je sadržaj gotovo isti kao u knjizi novinara BBC.

Tužili su se i „Da Vinčijev kod" nije ocenjen kao plagijat. Film po knjizi snimljen je 2006, a templari su tada već šest godina postojali u Srbiji, gde su očito stigli s demokratskim promenama.

Goran Benić, Templari

NASLEDNICI IZVORNIH TEMPLARA

Veliki priorat Vitezova templara Srbije prvi je veliki priorat formiran u jednoj pravoslavnoj zemlji od strane Velikog priorata Austrije. Kao takav bio je mentor za formiranje velikih priorata Bugarske, Grčke i Kipra, a sada oni osnivaju i podižu priorate u Rusiji i Ukrajini. Osnivači reda u Srbiji su Milan Lajhner, Dragutin Zagorac, Dragoslav Petrović, Dejan Mileković i drugi. Od osnivanja 2000. do danas red je imao tri velika priora: Dragoslava Petrovića kao prvog, Dejana Milekovića kao drugog i Dragutina Zagorca, biznismena, koji je aktuelni veliki prior Srbije.

Zvanično ime srpskih templara je Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolumitani, što na srpskom znači Vrhovni vojni red Jerusalimskog hrama, O.S.M.T.H. Red ima internacionalni karakter, s članovima iz preko 40 zemalja sveta. Ekumenskog je karaktera, prima u članstvo sve hrišćanske konfesije. Pod ovim imenom registrovan je nakon Drugog svetskog rata u Ženevi kao nevladina organizacija Ujedinjenih nacija, a u Agenciji za privredne registre Srbije kao udruženje Vitezovi templari Srbije. U svetu postoji više od 1.700 grupa koje sebe nazivaju templarima, ali O.S.M.T.H. nije povezan ni sa jednom od njih i njegove oznake i grb su zaštićeni.
 

Zasnovan je na principima koje su usvojili prvobitni Vitezovi templari u Francuskoj 1118. godine i primenjivali u tim ranim danima iz jerusalimskog Solomonovog hrama. Akreditovan je kod Ekonomskog i Socijalnog saveta Ujedinjenih nacija ECOSOC sa specijalnim konsultativnim statusom, tzv. KONGO.

Svoje misije održava u Njujorku, Ženevi i Beču, a konsultovan je i u nominujućem telu za dodelu Nobelove nagrade za mir. Administrativno sedište O.S.M.T.H. je zamak Tomar u Portugalu, koji su izgradili templari još 1160. U desnom bloku zamka nalaze se i prostorije Velikog priorata Srbije.

„Naš red ne doživljavamo kao tajnu organizaciju jer je uredno registrovan i u Srbiji i na međunarodnom nivou. Naš rad nije ništa manje tajan ili javan od bilo koje slične organizacije, nevladine, ili pak političkih stranaka. Usuđujem se da kažem da smo mnogo transparentniji od njih, pošto svoju delatnost prikazujemo našoj javnosti kako preko zvaničnog sajta reda, tako i putem konferencija za medije i naše izdavačke delatnosti. Od ove godine imamo i reviju Templar, u kojoj su opisane sve naše aktivnosti. Mi smo nacionalno i verski odgovorna organizacija i kao takvima mnogo nam je stalo da naš rad približimo široj javnosti", kaže dr Despotović.

Iako je hrišćanski red, objašnjava Despotović, O.S.M.T.H. nije ni crkva ni fundamentalistička grupa, već udruženje časnih ljudi koji svoja hrišćanska uverenja i vrednosti potvrđuju delujući, između ostalog, i u radu u redu.


„S obzirom na to da smo laički red, ne zadiremo u privatnost svojih članova, ne dajemo im smernice religijskog karaktera i nismo 'krstaši' savremenog doba. Stoga red ne održava zvanične kontakte s naoko sličnim organizacijama - masonima, Malteškim redom i Rozenkrojcerima, bilo da su tradicionalno organizovani, bilo da su novijeg karaktera. Privatni kontakti s članovima ovih organizacija stvar su slobode i afiniteta svakog člana reda ponaosob. Rad u redu je dobrovoljan i zasnovan na principu pro bono, besplatno", objašnjava prior Vojvodine.

Red se finansira iz članarine i privatnih donacija članova i simpatizera. To su skromna sredstva i služe, osim podmirenja troškova, i za humanitarnu delatnost. Materijalna dobit od članstva ne postoji. Naprotiv, članovi prilažu koliko mogu. Osnovni motiv je zajednički rad na ispunjavanju osnovnih misija reda, ali i osećanje bratstva i sestrinstva koje tamo vlada, kao i druženje s dobrim i časnim ljudima.
Ono što najviše zanima zainteresovane jeste pitanje kako se postaje templar.

Profimedia, Zamak Tomar u Portugalu, sedište Templara

STROGI KRITERIJUMI

Vitez ili dama ovog reda postaje se na kredibilan predlog drugog punopravnog člana. Kandidati za prijem najpre postaju postulanti i u tom statusu ostaju najmanje godinu dana. Za to vreme prati se i proverava njihov rad i posvećenost osnovnim zadacima reda. Nakon toga, postulant se podiže u rang viteza ili dame i postaje punopravni član. Čin uzdizanja u taj status naziva se velika investitura, na kojoj se polaže zakletva i na kojoj novi član dobija odgovarajuće regalije i insignije reda: viteški plašt i viteški krst.

Iz uvodne reči Dragutina Zagorca, velikog priora Srbije u reviji Templar, saznajemo da su standardi za članstvo namerno visoko postavljeni i da traže stalnu posvećenost ne samo redu već i porodici, otadžbini i hrišćanstvu. Srpski templari su uglavnom uspešni profesionalci: visoki državni službenici, članovi diplomatskog kora, više sveštenstvo, oficiri, lekari, inženjeri, profesori, naučnici, stvaraoci u kulturi i humanitarni radnici. Investure se najčešće održavaju u fruškogorskom manastiru Velika Remeta, manastiru Sveti Nikolaj u Soko Gradu kod Ljubovije i dvorcu Fantast, koji je izgradio Bogdan Dunđerski.

Kodeks reda postoji i u njemu se definišu ne samo prava i obaveze članova već i poštovanje vrhunskih etičkih vrednosti. Na primer: „Zaklinjem se da sam spreman da služim svojim prijateljima, pomognem progonjenima i nemoćnima, da budem uz svoju braću i sestre, da promovišem i primenjujem principe hrišćanstva i humaniteta i da dozvolim da časne namere budu praćene dobrim delima." Članstvo u templarima nije u nesaglasju s pripadnošću SPC.

„Odnosi našeg Velikog priorata prema SPC nisu formalizovani. Zasad se odvijaju na bazi ličnih kontakata u kojima ih informišemo o svojoj delatnosti i sarađujemo u meri obostranih interesa zaštite i pomoći hrišćanima", kaže dr Despotović. „Ta aktivnost zasad nije velika, ali se većina naših članova smatra i ponaša kao lojalni član svoje crkve."
Goran Benić, Biblija i templari

U Srbiji nema više od 150 aktivnih templara ovog izvornog reda, a u svetu ih je pet-šest hiljada. Organizacija je ista svuda. Vitezovi i dame rade u okviru svojih komanderija kojih u Srbiji ima desetak. Prošle godine formiran je i Priorat za Vojvodinu „Sveti Maksim Branković", koji zasad ima tri komanderije.

„Nismo masovna organizacija, niti tome težimo", naglašava prior Vojvodine dr Despotović. „Naglasak je na izboru časnih i uspešnih ljudi koji su se potvrdili u svom životu i široj zajednici."

Kada se 2018. navrši punih 900 godina od osnivanja reda, Veliki priorat Srbije namerava da kandiduje našu zemlju kao domaćina za centralno obeležavanje ovog jubileja. U međuvremenu, međunarodni O.S.M.T.H. pokušaće da do tog datuma izgradi hram na reci Jordan, na mestu gde je, po legendi, Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Projekat „Reka Jordan" podržali su jordanski kralj Abdulah II i papa Franja.

„Dođite i ostanite s nama i gradite svoje crkve na svetoj zemlji u Jordanu, gde je kršten Isus", pozvao je kralj Jordana. Ovaj jedinstveni objekat služiće kao tačka okupljanja svih ljudi dobre volje i jedinstva u svetoj zemlji. Veliki priorat Srbije učestvuje u izgradnji ovog testamenta međuverskog poverenja. Sedam hrišćanskih denominacija prisutnih u Jordanu već su izgradili 12 crkava na muslimanskom tlu.
„Daćemo najveći deo sebe kao podršku ovom projektu", poručuje veliki majstor reda Patrik Rija.

Na Fejsbuku templari Srbije zasad imaju 1.420 lajkova i po sadržaju drže čvrstu patriotsku liniju. Pronaći ćete i priču o 1.300 kaplara koji se porede s Leonidinih 300 Spartanaca. A u časopisu Viteška kultura ima toliko toga zanimljivog, od požara islamskog fundamentalizma i ćutanja Zapada, do odsustva viteštva u holivudskim filmovima, okova mita o kralju Arturu i 70 ekranizacija „Don Kihota".
Ako imate viteškog duha, uživajte.
 
PIŠE Ljilja Jorgovanović

FOTO Goran Benić

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Srbija



NAJŠEROVANIJE