Srbija

Bila je nezgodan svedok: Zna se kome je smetala živa Borka Vučić

Verica Milaković, prijateljica najpoznatije srpske bankarke, govori za Njuzvik da je Vučićeva bila nezgodan svedok o iznošenju novca na Kipar



Objavljeno: 03.08.2015. 17:21h
Foto: Zorana Jevtić, Borka Vučić
Borka Vučić (1926-2009.), najpoznatiji srpski bankar u vreme vladavine Slobodana Miloševića, poginula je u saobraćajnoj nesreći pre tačno šest godina. Veći deo njenog poslovnog života - a po nekima i smrt - ostao je pod velom tajne i nikad nije do kraja ispričan.
Tako će, izgleda, zauvek i ostati, jer sve što je znala o tokovima novca Miloševićevog režima, Vučićeva je odnela sa sobom u grob. A znala je i previše. Zato su neki i tvrdili da njena tragična smrt nije bila slučajna, već da je to bilo „uklanjanje nezgodnog svedoka“. Ipak, ništa od toga nije potkrepljeno čvrstim dokazima. Na kraju je i sudbina nekako udesila da se suđenje za saobraćajnu nesreću u kojoj je poznata bankarka poginula okonča baš pre nekoliko nedelja, tik pred još jednu godišnjicu smrti, i to tako što je vozač automobila oslobođen bilo kakve krivice. Time je krug zatvoren, ali...

NIKO NIJE KRIV ZA SAOBRAĆAJKU

„Trenutno nema veće sramote za pravosuđe od presude Osnovnog suda u Kragujevcu kojom je krivice za saobraćajnu nesreću 1. avgusta 2009. oslobođen vozač automobila Dejan Blagojević. Borka Vučić i Dejanova rođena tetka Mirjana Blagojević su poginule, dok sam ja preživela, ali posledice te nesreće i dan-danas osećam. Ovakva odluka je bruka i sramota! Borka to nije zaslužila. Pa, nedavno je neki mladić koji je izazvao nesreću u kojoj je poginulo troje ljudi dobio osam godina zatvora, a Blagojević je, za dve smrti i moj uništen život, najpre dobio pet meseci kućnog pritvora, s nošenjem nanogice. I to je bilo nepravedno, ali sam se nekako primirila. Mislila sam - dobio je kakvu-takvu kaznu. Međutim, Blagojević se žalio i, iako je znao da je kriv, tražio da se potpuno oslobodi. I u ponovljenom postupku je oslobođen. To je previše. Zato sam sada progovorila“, priča za Njuzvik Verica Milaković, nekadašnja otpravnica poslova u jugoslovenskoj ambasadi na Filipinima, a sada počasni konzul te zemlje u Srbiji.

Dodaje da je sudski postupak trajao neprimereno dugo, te da se namerno odugovlačio da bi se na sve zaboravilo i da bi Blagojević prošao sa što manjom kaznom. Upitno je, kaže ona, i kako je prvobitno prošao samo s nanogicom.

„Poznato je da u našoj državi nanogicu nose oni koji imaju para, oni koji imaju veze, ili koji imaju i jedno i drugo. No, onda je Blagojević na kraju oslobođen bilo kakve krivice. Što se tiče načina rada u sudstvu, tužilaštvima i advokaturi, imam i neko drugo sopstveno iskustvo. Jednostavno, većina njih radi šta god hoće i nikome ne odgovara“, kaže ona.

 KOBNO PUTOVANJE

Prisećajući se nesreće, Milakovićeva, koja je bila i prijateljica Vučićeve, navodi da 1. avgust 2009. godine neće zaboraviti dok je živa. Tog dana je s Borkom Vučić i njenom saradnicom Mirjanom Blagojević krenula na proslavu u manastir Kalenić kod Rekovca, a vozio ih je Mirjanin rođak Dejan. Trebalo je da razgovaraju o kreditima, budući da se Milakovićeva bavi privatnim biznisom. Do tog razgovora, ipak, nije došlo.

„Pre nego što smo pošli na put, s Borkom sam sat vremena razgovarala u njenoj kući. Ništa nije ukazivalo da može doći do nesreće. Samo je ona sve vreme govorila da se brine za svoju sestru, koja je bila stara i bolesna. A zapravo sam ja mogla da poginem, jer sam, pre polaska, sela na zadnje desno sedište. Nisam razmišljala o tome da Borka tu treba da sedne. Onda mi je ona rekla: ‘Dok idemo do Kalenića, razgovaraću s Mirom pozadi, a ti sedi napred, a kad se budemo vraćali, biće obrnuto.’ Međutim, nesreća se dogodila na putu ka tamo. Vozač Blagojević je sve vreme vozio levom stranom, brzinom od 170, umesto 120 kilometara na sat, kako je izjavio. To je za mene bilo veoma brzo. Onda je, na auto-putu Beograd-Niš, negde kod Lapova, došlo do nesreće. Automobil je udario u bankinu, preleteo na suprotnu stranu kolovoza i zatim se zapalio. Borka je ispala iz vozila i poginula. Blagojević je optužen za saobraćajku i kasnije je uporno tvrdio da je pre nesreće čuo prasak. Ali, iako sam dremala, odgovorno tvrdim da nikakvog praska nije bilo. Ne, nemoguće da je bilo šta eksplodiralo, a da nisam čula. Ja bih se trgla“, priseća se Milakovićeva.

U prilog tome je, smatra ona, i nalaz veštaka mašinske struke, koji je utvrdio da nije bilo štete na vozilu pre nego što je udarilo u bankinu, što znači da nije bilo nikakvog praska, odnosno da je vozilo bilo tehnički ispravno u trenutku nesreće.

 PLJAČKA DRŽAVNIH MILIJARDI

Podsećam je da je prethodnih godina bilo teorija da to nije bila „obična“, već namerno izazvana saobraćajna nesreća, i to zbog saznanja koja je Vučićeva, kao šef Beogradske banke do 2001. godine, imala saznanja o tokovima državnog novca tokom devedesetih godina, te iznošenju velikih suma na Kipar. Verica Milaković, ipak, smatra da je ovo bila „klasična saobraćajka“. Međutim, ocenjuje da je činjenica to da je bankarka Slobodana Miloševića mnogima smetala.

„Cela Srbija zna čije se ime pominje kad je u pitanju Borka Vučić, pa tako nema čoveka koji nije tvrdio da baš on stoji iza saobraćajne nesreće. Ne branim ga, njega bi možda trebalo kazniti po nekom drugom osnovu, i čudim se zašto to već nije učinjeno, ali iza ove nesreće ne stoji on. Tačno je, ipak, i logično da bi Borka mogla da smeta tom čoveku. To se zna, to ime se stalno ponavlja i dobro je poznato. I vrapci na grani znaju da je to jedan političar. U stvari, sada već bivši političar“, kaže Milakovićeva.

A šta je to znala Vučićeva i zbog čega je bila nezgodan svedok? Kakve tajne je odnela u grob?

Nema sumnje da je znala sve o iznošenju državnog novca na Kipar tokom devedesetih. Kako je pre nekoliko godina objavio Insajder, od jula 1992. do juna 2000. na račune osam ofšor kompanija na Kipru koje je osnovala Srbija, odnosno Beogradska banka, deponovani su veliki iznosi deviza u kešu. Inače, procenjuje se da je u tom periodu iz države izneto od pet do 11,5 milijardi dolara. Deo tog novca je korišćen da bi zemlja preživela sankcije - kupovani su lekovi i isplaćivane plate i penzije, ali je kupovano i oružje i vojna oprema, dok je drugi deo odlazio na račune u nekoliko drugih zemalja. Na čijim - prema nekim indicijama privatnim - računima je završio taj deo, ali pre svega, koliko je tačno državnog novca devedesetih izneto iz zemlje nikad nije detaljno istraženo. Demokratska vlast se time nije posebno bavila. Doduše, nekadašnji guverner i ministar finansija Mlađan Dinkić malo je kopao po tome, ali je, što je posebno zanimljivo, na čudan način od toga odustao.

 ĆUTANJE O KIPRU

Govorilo se i da je Vučićeva, nakon demokratskih promena 2000. godine, „sklonila neke tajne papire“, koji bi bili trag do kiparskog novca. Ona je pak tvrdila da Srbija nije opljačkana preko banaka, već da je „to urađeno preko drugih kanala, te kanale ja ne poznajem. Ti kanali nisu išli preko Beogradske banke“.

I njena prijateljica Verica Milaković priča za Njuzvik da „Slobina bankarka“ gotovo nikad nije govorila o iznošenju novca na Kipar.

„O tom famoznom iznošenju novca na Kipar nije govorila sa mnom. A sve i da je radila nešto u vezi sa tim, to je bilo isključivo zbog zemlje. I ja bih tako radila. To je bilo za dobrobit svih građana. Uvek je, sve do poslednjeg dana, radila za šire interese, i po tome je bila u manjini“, kaže Milakovićeva i dodaje:

„Borka je, pre svega, bila patriota. Sposobna i cenjena svuda u svetu i kod nas. Cenio ju je ceo svet. U Americi možda nisu bili oduševljeni time što je patriota, jer je to, izgleda, postalo nešto loše, ali su poštovali njeno znanje. Sve što je radila u vreme sankcija tokom devedesetih bilo je u korist države. Ništa ona za sebe nije uzimala. Govorilo se da ima deo vlasništva nad nekom od banaka u inostranstvu, ali to se pokazalo kao netačno. Ni njeni neprijatelji, kao ni prijatelji nikad nisu rekli da je bila gramziva i nepoštena.“

 PRIVATNA TRAGEDIJA

No, i Vučićeva se, kao i većina kadrova devedesetih, nakon 2000. našla u nekoj vrsti blata. Od najdraže Miloševićeve bankarke postala je najomraženija osoba u finansijskom svetu i neko ko je optužen da je najodgovorniji za ekonomski sunovrat našeg društva tokom devedesetih godina. Uprkos svemu, ona se, priča Milakovićeva, prijatelja, saradnika i poznanika nikad nije odricala. Odrekli su se oni Borke.

„Borku su, a to je tako na ovim prostorima oduvek, najpre uzdizali u nebesa, a onda je blatili. Tužno mi je bilo kad je za jednu od Novih godina nakon 2000, kad nije bila popularna zbog Miloševića, dobila samo tri čestitke, a uvek ih je bilo nebrojeno, jer su je uvek okruživali ljudi sa svih strana, želeći da budu u kontaktu s njom. Ona je bila veoma popularna, a onda... To je ono što ne valja u ovom narodu. Tužno i tragično“, kaže naša sagovornica.

A tragičan je bio i veći deo privatnog života Borke Vučić, jer sudbina prema njoj nije bila blagonaklona. Sina Bojana izgubila je kad je imao 26 godina. Umro je od raka. Od iste pošasti, ali i od tuge za sinom, umro je 1997. i njen suprug Steva. Na kraju je neko njenu ličnu tragediju zloupotrebio na najgori mogući način.

„Ljudi su bili toliko odvratni i okrutni prema njoj da joj je neko čak anonimno telefonom javio da su izvadili telo njenog sina iz groba. Zamislite tu okrutnost! To je bilo tokom zime, kasno uveče, ali ona je istog trenutka, potpuno izbezumljena i ko bez duše, odmah otišla na groblje. Srećom, to nije bilo tačno. Čuvar groblja joj je rekao da nije tačno, ali je morao i da je smiri, skuvao joj je čaj, utoplio je... Tu dozu pakosti koja je pokazana u odnosu na Borku malo ko može da ima“, priča Milakovićeva.

 POMIRENJE LEVOG I DESNOG

Nakon svega što ju je zadesilo u privatnom životu, Vučićeva se, ostavši sama, potpuno posvetila poslu. Radila je više nego ikad.

„Oduvek je bila fenomenalnog kapaciteta za rad, a tome je, nažalost, doprinela i njena lična tragedija. Prerano je izgubila muža i sina. Ostala je sama i smisao je pronašla u radu. O tome nije mnogo govorila. Jer, izgubiti dete je najtragičnije za svakog roditelja. To ne može da se meri ni sa čim“, otkriva Milakovićeva.

Prijatelji je pamte i kao nekog ko je uvek pomagao drugima, a posebno mladima, onima pred kojima je život. Zato je i osnovala Fond za doškolovavanje mladih poljoprivrednika. Ali i fond je nakon njene smrti posustao. Na telefon koji stoji na sajtu niko se ne javlja, a poslednja aktivnost datira iz 2013. godine. Ime Borke Vučić ni danas nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jedni je i dalje hvale kao „najvećeg bankara koji je postojao na Balkanu“ i „finansijskog genija“, dok drugi u njoj vide krivca za finansijski sunovrat države, od kojeg se, čini se, do danas nismo oporavili. A sama Vučićeva je u jednom od intervjua koji je dala Srbiji postavila dijagnozu.

„Srbiji je potrebno pomirenje i levog i desnog, Karađorđevića i Obrenovića, komunista i nekomunista, vernika i nevernika, prestonice i provincije i jedan optimistički pogled u budućnost. Istorija ne počinje od nas, ona se uz našu pomoć samo nastavlja“, govorila je Borka Vučić.

Piše: Boban Karović

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Srbija



NAJŠEROVANIJE