Region

SAMIT EU-ZAPADNI BALKAN: Potpisan sporazum o fondu za razvoj i inovacije preduzeća

Sredstva za Mehanizam za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu su dali i Evropski investicioni fond, Svetska banka i još neke međunarodne finansijske organizacije



Objavljeno: 12.07.2017. 13:15h
Foto: Samit EU-Zapadni Balkan u Trstu: Autor: EPA
Na susretu vođa sa Zapadnog Balkana i visokih zvaničnika Evropske unije (EU) danas u Trstu potpisan je sporazum o Mehanizmu za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu (Western Balkans Enterprise Development and Innovation Facility) od 48 miliona evra, što je "svež novac" uz već raspoloživih 100 miliona evra za podršku firmama u regionu.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han na svečanosti potpisivanja sporazuma u okviru Poslovnog foruma na samitu za Zapadni Balkan izjavio da će to omogućiti da se pruži podrška za razvoj i poslovanje šest hiljada preduzeća na Zapadnom Balkanu.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Sredstva u Mehanizam za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu su dali i Evropski investicioni fond, Svetska banka i još neke međunarodne finansijske organizacije.

EU je, rekao je Han, za poslednjih deset godina u te svrhe već dala 220 miliona evra, što je omogućilo da preduzeća u regionu dobiju 400 hiljada pozajmica u vrednosti od preko tri milijarde evra.
 
Na području Zapadnog Balkana, po njegovim rečima, postoje još znatne mogućnosti za razvoj i zato je potrebno to i podržati finansijskim sredstvima.

"Ekonomska spremnost je od ključne važnosti za ulazak zemalja tog regiona u članstvo EU i ako one budu ekonomski privlačne kako za inostrane investitore, ali i ljude unutar tih zemalja, to će uticati i na kvalitet i nezavisnost pravosuđa", naveo je evropski komesar za proširenje.

Tada će, dodao je Han, "moći i da se privuku inostrani investitori, ako se osvedoče da mogu da se pouzdaju u nezavisnost pravosuđa".

Na samitu za Zapadni Balkan, pored visokih zvaničnika regiona učestvuju i čelnici EU i sedam članica Unije, među kojima i nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Paolo Đentiloni, kao i premijeri ili ministri Austrije, Slovenije, Hrvatske i Velike Britanije.

Samit EU-Zapadni Balkan u Trstu: Autor: AP

Evropska komisija je u Briselu saopštila da je cilj sastanka EU i zemalja Zapadnog Balkana da se "utvrde opipljivi projekti za jačanje regionalne saradnje i pospešenje postupka ugrađivanja regiona u EU... poboljšanjem rada vlada i obezbeđenjem ekonomskog napretka".

Rasprave na samitu, koji je deo Berlinskog procesa, usredsređene su, kako je navela Komisija u Briselu, na tri ključna područja regionalne saradnje: povezanost, ekonomsku integraciju i razvoj privatnog sektora, kao i lične kontakte.

Evropska komisija će u cilju povezivanja transportne i energetske infrastrukture objaviti i novi "paket povezivanja" sa značajnim finansijskim sredstvima, a jedan od projekata predviđa i stvaranje "integrisane transportne strukture".

Kad je reč o "regionalnoj ekonomskoj integraciji, partneri na Zapadnom Balkanu moraju utanačiti akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog prostora koji treba da poveća privlačnost regiona i to posebno njegov kapacitet da privuče ulaganja i otvori nova radna mesta", navela je Evropska komisija.

Samit EU-Zapadni Balkan u Trstu: Autor: AP

Prvi put, kako je naglašeno, u sklopu Berlinskog procesa u akcioni plan se uvodi "digitalna dimenzija, što će pomoći da se region integriše u sveevropsko, jedinstveno digitalno tržište".

Nemačka, rodonačelnik Berlinskog procesa, u Trstu će predstaviti plan za ubrzani razvoj Zapadnog Balkana, Berlin plus kako bi se ne samo predupredilo sadašnje ekonomsko-socijalno i političko, demokratsko zaostajanje regiona, već i nagoveštenim dodatnim finansijskim sredstvima i ulaganjima podstakao brži razvoj.

Takav ubrzani napredak bi jamčio za sposobnost da se jednog dana Zapadni Balkan ekonomski i političko-demokratski približi članstvu u Uniji, a iza svega stoje i strah Nemačke i cele EU da bi vidljivo narastanje zategnutosti i zaostajanje u razvoju regiona moglo izazvati velike problema i sukobe, čime bi bila ugrožena i bezbednost same EU.

Takođe se navodi da je zbog njenih unutrašnjih problema i kriza, EU posvetila mnogo manje pažnje zapadnobalkanskom području, gde je, kako se smatra, uočen sve veći upliv Kine, Rusije, Turske i još nekih zemalja.
 
(Beta)

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Region



NAJŠEROVANIJE