Region

NI NAFTA, NI NOVAC: Postrojenja hrvatske INA u Siriji zauzeli Rusi i srpski plaćenici

Za oslobađanje i zaštitu bušotina ruska kompanija Euro polis traži 25 odsto svih prihoda



Objavljeno: 04.07.2017. 16:04h
Foto: Ilustracija: Zapaljeno naftno polje u Siriji; Autor: Reuters
Ina zaista nema sreće s naftnim poljima u Siriji. Kako je otkrio ruski novinar Denis B, a što je i potvrdio u razgovoru za hrvatski Express, četvrtina prihoda s naftnih polja oslobođenih u okolini Palmire trebalo bi da pripadne ruskoj kompaniji Euro polis, povezanoj navodno sa samim Vladimirom Putinom preko njegovog ličnog kuvara Evgenija Prigožina.

"Za oslobođenje i stalnu zaštitu tih polja davaće 25% prihoda Euro polisu. Posebno će Sirijcima plaćati troškove vojnika", ispričao nam je Korotkov.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Reč je o poljima u vlasništvu sirijske naftne kompanije, Ine, Devon Enerdžija, Petro-Kanade, IPR, Tatnjefta, HBS, DNOS i Stratkoa. Upravo ta naftna polja neverojatno su bitna za Inu. Jedan stručnjak opisao je to kao porodično blago cele kompanije budući da su to bila najvrednija polja gde je Ina imala pravo na eksploataciju.
 
Relativno nedavno uništeno je i jedno od najsavremenijih postrojenja za preradu nafte i plina, koje je sagrađeno u najgore moguće vreme. Ina je u to vreme, 2012. godine, trljala ruke zato što su otkrili bogato nalazište nafte i plina i upravo su bili u pogon pustili postrojenje vredno nekoliko stotina miliona evra. Međutim, samo 57 dana kasnije proglašene su međunarodne sankcije protiv režima sirijskog predsednika Bašara al Asada i Ina se povukla iz Sirije.

Postrojenje na naftnim poljima u blizini drevne Palmire ostalo je tako napušteno, ali, kako će se kasnije ispostaviti, ne i zapušteno. U godinama nakon Ininog povlačenja sirijske naftne kompanije su bez previše problema preuzele upravljanje nad postrojenjem i ceo Damask se grejao bezbrižno plinom iz Inine sirijske rafinerije.

Sve to je naprasno prekinuto eksplozivom koji su postavili iskusni mineri Islamske države i javno se pohvalili uspešnim uništenjem postrojenja koje Sirijcima znači život, a Ini milione evra. Sirijski aktivisti kažu da je nemoguće znati ko je od zapovednika na terenu naredio uništenje postrojenja.

"Tamo se ne zna ko pije, a ko plaća. Cela zapovedna struktura im je uništena", ispričali su aktivisti s terena u razgovoru za Express.

Reuters, Sirija Damask

Oni malo skloniji teorijama zavere mogli bi reći kako nije slučajnost da su postrojenja oko Palmire sad uništena. Zašto bi se Islamska država odlučila sada da uništi postrojenje koje je godinama, s manje ili više problema, uredno poslovalo i opskrbljivalo Asada i Sirijce plinom?

Uzevši u obzir da je Abu Sajaf, nekadašnji šef ID za naftne poslove, ubijen u akciji američkih specijalaca 2015. godine, da je zapovednik Islamske države oko Homsa ubijen prošle godine i da je šef ID oko Palmire ubijen u decembru, jako je teško znati ko bi imao dovoljno autoriteta za razbijanje dogovora sa sirijskom vojskom.

"Nisam siguran da su uopšte imenovali novog zapovednika otkad su im prošlog ubili", pričaju izvori inače odlično upućeni u događanja na terenu. U svoj toj halabuci zbog izgubljene arbitraže i izgubljenog postrojenja, a postrojenje je uništeno krajem prošle godine, neke izrazito bitne informacije malo su stavljene sa strane. Naime, ta naftna polja bila su i ostala daleko najvrednija Inina imovina. Jedni će reći da se tamo nalazi i do 80 miliona barela ekvivalenta nafte (MMBOE), što je zajednički naziv za naftu i plin, ali Ina službeno kaže da se tamo nalazi negde oko 36 miliona barela.

Istina, to je daleko manji broj, ali nije nimalo zanemariv uzevši u obzir da se ovih dana cena barela nafte kreće oko 50 dolara. Ukupna vrednost te nafte je oko milijardu i osamsto miliona dolara. Naravno, to su sve procene i dosta grube računice.

Youtube printscreen, Terorista Islamske države

Prodajom četvrtine deonica Ine MOL-u, sad već davne 2003. godine, za 505 miliona dolara, mađarskoj kompaniji upala je sekira u med. Ni krivi ni dužni uspeli su da se vrate na bogata sirijska nalazišta, a pripadalo im je i pravo na određenu zaradu od eksploatacije nafte na naftnim poljima Hajan.

Bivši Inini zaposlen već godinama govore da mnogo toga smrdi u MOL-ovoj kupovini paketa Ininih deonica. Jedan od njih je Stanko Kadija, koji se ne libi otvoreno da kaže da sumnja na nezakonite radnje.

"Mađari su, dakle, uprkos tome što smo te poslove obavljali vrhunski, dobili kompletne podatke o bušotini Jihar-1, a tako i potvrdu da je sve u projektu više nego dobro i tačno predviđeno. Ti su podaci potom, naravno nezakonito, prosleđeni MOL-u, koji je nakon toga za Inu dao bolju ponudu od OMV-a. Nije ni čudno da je OMV, kad je saznao da je Geoinform vršio završno snimanje na bušotini Jihar-1, bio spreman da plati duplo na neviđeno koliko ponudi MOL", ispričao je Kadija za Slobodnu Dalmaciju.

Svojevremeno se i Državno tužilaštvo uplelo u ceo slučaj i tadašnji šef DORH-a Mladen Bajić mesecima je istraživao šta se sve događalo s preuzimanjem Ine i njenih naftnih polja u Siriji. Kako bi se reklo, tresla se brda, rodio se miš. Nakon meseci istraživanja i ispitivanja svedoka i dokumenata, DORH je u tišini odustao od svega i više se nije ni pokušavala baciti sumnja da se nešto nezakonito odigralo.
(Express.hr)

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Region



NAJŠEROVANIJE