Magazin

NEWSWEEK KOLUMNA Ričard Gir: Ovoliko znam o životu...

Glumac (67) govori o Džuliji Roberts, meditaciji i radosti starenja



Objavljeno: 31.07.2017. 16:22h
Foto: Ričard Gir; Autor: Profimedia
Ne postoji škola u kojoj možete da naučite kako da se ponašate kada postanete slavni. Posle filma „Američki žigolo“ moj život se promenio i postao u isto vreme i fantastičan i težak. Bio sam mlad, a ljudi su odjednom znali ko sam. A ja sam samo želeo da radim. Ne vidim sebe kao „bogatog i poznatog“. To me ne zanima.

Moji roditelji su bili u braku više od 70 godina. Uvek sam težio takvog bračnoj zajednici, ali u tome do danas nisam uspeo.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Svaki dan otvara nove mogućnosti. Sviđa mi se što starim. Moj otac sada ima 95 godina, mozak mu je bistar iako se fizički kreće nešto teže nego ranije. Voleo bih da doživim te godine. Naravno, nisam gibak kao kad sam bio mlad, ali mislim da mi mozak i dalje radi odlično.

Džulija Roberts i ja ćemo uvek biti povezani. Snimanje filma „Zgodna žena“ bilo je iskustvo koje ne želim nikada da zaboravim. Sve to zahvaljujući reditelju Geriju Maršalu. U filmu se osećaju njegovo srce, njegova duša, njegove emocije. Prošle godine je umro, ali ljudi koje je izabrao za taj film i danas šire poruke koje su njemu bile važne.
 
Danas je sjajno biti žena. Ukoliko u skorijoj budućnosti budemo videli dramatične promene u društvu, biće to zbog novog ženskog pokreta. Žene gledaju dugoročno i mogu da vide iz više uglova, dok muškarci vide samo ono što je ispred njih.

Meditiram svaki dan. Taj dnevni ritual je nešto što u isto vreme i želim i potrebno mi je. Tada se vežbam strpljenju i ponirem duboko u svoje misli. Mnogi od nas bi trebalo da se okrenu toj vrsti razmišljanja - naš odnos prema svetu je površan.

Iako smo svedoci velikog tehnološkog napretka, ja i dalje mislim da je svet pre 30 godina bio bolji. Previše smo preokupirani poslom i ne posvećujemo dovoljno vremena razmišljanju o tome šta zapravo znači biti čovek. Ne koristimo dovoljno tehnologiju da sebi olakšamo život.

Ričard Gir; Autor: Profimedia

Ja sam u duši sanjar, što prilično iritira moje prijatelje. Volim da se bavim stvarima u kojima ne moram da budem previše ozbiljan. Mislim da mi to ne može škoditi.

Muškarce od malih nogu uče da ne bi trebalo da budu previše emotivni - mislim da to nije ispravno. Poslednji put sam plakao pre dva dana, kad sam pomislio kako ljudi zapravo mogu da budu divni. Kako postajem stariji, to moj karakter postaje sve mekši. Nemam više napade besa. Kao da je taj plamen izgoreo u meni. Nije loše osetiti svari, umesto da ih zakopavamo.


(Tekst je objavljen u 80. broju magazina Newsweek (jul 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​
   

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Magazin



NAJŠEROVANIJE