Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Zadužbina naših vlasti: Zašto su Srbi dobri za kloniranje

Italijanski ginekolog Severino Antinori hoće da karijeru nastavi u Srbiji. Zato što Srbi mogu da prežive sve. Poput ovce Doli



Objavljeno: 29.07.2017. 06:00h
Foto: Ilustracija: Kloniranje; Autor: Profimedia
Za Severina Antinorija, italijanskog ginekologa, Srbi su idealan narod za kloniranje. Da može, samo bi Srbe klonirao. Zašto? Zato što, kako je rekao, mogu da prežive sve teškoće.

Ovakav kompliment retko se dobija. Posle ovce Doli, držimo visoko drugo mesto.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Slavni doktor pojavio se u jesen 2002. u Srbiji da najavi rođenje kloniranih blizanaca, koje se očekivalo u januaru sledeće godine. Gostovao je i na nacionalnoj televiziji, gde je sebe predstavio kao čoveka u humanoj misiji: gde god padnu bombe sa osiromašenim uranijumom, on stiže da leči sterilitet ozračenih muškaraca. Već se isprobao na Iračanima posle „Pustinjske oluje“, onda je došao u Srbiju tri godine nakon „Milosrdnog anđela“. Odmah je imao i statističke podatke: od 40 do 73 odsto sterilnih muškaraca. To nije mogao da podnese.

I bacio se na posao.
 
DOBROTVOR U PRITVORU

Taman posla da je objasnio tehniku stvaranja ljudskog klona. Englezi su svojoj Doli uklonili jedro jajne ćelije i ubacili jedro životinje koja je trebalo da se klonira. Na koji način je Antinori začeo svoje ljudske blizance klonove, ostaće medicinska tajna, ravna otkriću nuklearne bombe. Tri trudnoće kod žena izveo je Severino, u Srbiji, Španiji i na Malti.

Španijelima i maltezerima dodata je nova rasa plemenitih životinja, kojoj svako može da nadene ime po svojoj volji, jer medicina nije to uradila.

Posle 15 godina neometanog rada, borbe s Vatikanom i skotovima špijunima koji su hteli da pokradu njegova naučna otkrića, dobri doktor Antinori uhapšen je prošle godine zbog optužbi svoje mlade medicinske sestre Španjolke da joj je u svojoj milanskoj klinici ukrao jajne ćelije. Umesto da je leče od ciste na jajniku, ženi je oduzet mobilni telefon, dobila je opštu anesteziju, a nakon buđenja i sopstvene istrage, koja je potvrđena, saznala je da se cista pretvorila u zdravu jajnu ćeliju sposobnu da izađe na tržište i nekome donese sreću.

Uhvatili su ga na rimskom aerodromu Fjumičino, stavili u kućni pritvor, a sudija u Milanu izrekao mu je kaznu da se godinu dana ne bavi lekarskom praksom.

„Ovo hapšenje je ozbiljna stvar, jer ukazuje da postoji tržište jajnih ćelija koje niko ne može da zaustavi“, rekla je Donata Lenci, političarka italijanske Demokratske partije.

Dogodilo se to maja prošle godine. Zabrana je istekla u maju i ostaje da se vidi kakva će biti dalja Antinorijeva sudbina.

Dakle, redosled poteza išao bi ovako: prvo bombastična reklama za nova dostignuća, a onda, u tišini privatnih klinika, krađa i preprodaja skupog genetskog materijala.

Ako je do brojanja, Antinorijevi klonovi u Srbiji trebalo bi da danas imaju 15 godina. Jedini problem je to što ih niko nije video, slikao, opisao, ne znamo da li postoje. Žene od 60 godina više ne čekaju da im Severino pomogne da zatrudne, to je još jedna oblast kojom se bavio i hvalio.

Zaboravili smo te prve godine ushićenja pred ovakvim poduhvatima, jer Srbima nije dovoljan osiromašeni uranijum da bi pokazali kako mogu da „prežive sve teškoće“.

Dovoljan je osiromašen život.

Ilustracija; Autor: Pixabay

DAJ SVE IZ SEBE

Što nisu uspeli Osmanlije, Austrougarska, Hitler i NATO uspevaju srpski političari novog kova, u modernim vremenima. Umiru Srbi kao pleva, bez ispaljenog metka.

Ni toliko godina nakon nepobitnih nalaza o takozvanoj albanskoj žutoj kući, u kojoj su Srbima s teritorije Kosova uzimani organi i, naravno, prodavani, istraga nije otišla daleko. Sve je zataškano i prepušteno zaboravu.

Ali zato trešte akcije da se doniraju organi dobrovoljno, agresivne do neprijatnosti. Daj sve iz sebe! Javne i polujavne ličnosti kite se donorskim karticama, kao da su stavljajući se na spisak donora, pokazali kako nismo zatucani, već svetski ljudi. Kao da nikad u prošlosti ovaj humani čin nije rešavan intimno, s porodicama unesrećenih ljudi, već je to imperativ koji ima redovan tajming, da ne zaboravimo da smo i u smrti dužni da pomognemo. Da imamo normalne bolnice, normalno lečenje, donacija organa tekla bi normalnim tokom, uz saglasje koje je uvek postojalo.

Dolaze inostrani lekari da baš ovde, u Srbiji, isprobavaju prvi put nove tehnike transplantacije. Pacijenti se drže za svaku slamku spasa i na to se igra, na to računa. Osiguravajuća društva se ne mešaju, nema kazni za neuspele pokušaje, lekari štite jedan drugog, uvek spremni za slikanje kad eksperiment uspe. Ako bi gledali srpske televizije, u svetu bi ljudi pomislili da je Srbija medicinski raj.

Međutim, nije bilo nikakve informacije koliko je ljudi pokošeno gripom prošle zime, a to je bilo masovno. Tu nema statistike kakvom se kitio Antinori. Zdravstveni sistem toliko je zakomplikovan da ljudi koji nemaju novca za privatne bolnice i poluklinike ostaju prepušteni na milost i nemilost kasnim pregledima u državnim ustanovama i prekasnim dijagnozama.

Roditelji teško obolele dece skupljaju novac za njihovo lečenje preko društvenih mreža. Koliko je njima teško, toliko je onima koji šalju poruke na taj i taj broj i ova pomoć koju daju takođe neprijatna. Tačno je, ljudi žele da pomognu, koliko iz humanosti, toliko iz sve više prisutnog straha da se tako nešto može dogoditi i njima, na šta ih ovakve akcije neprekidno podsećaju. One koji se ovim diče ne treba pominjati.
Akcije, akcije, samo akcije!

A Srbi se hrane na akcijama.

Ilustracija; Autor: Profimedia
 
BESTIDNE REKLAME

Bez stida, bez posledica, televizije redovno obaveštavaju gde može da se kupi džank meso, džank viršle, džank sokovi, džank sve za dečje i staračke želuce. Istovremeno s reklamama za najnovije vitamine i suplemente, dijetetske proizvode pomoću kojih ćemo biti zdravi i lepši! Skoro džabe svinjska plećka! Fenomenalni litar soka od „prirodno ceđene narandže“ za manje od cene kutije cigareta! Hajde, neka nacede litar soka od narandže, pred našim očima, pa da preračunamo.

Što je najgore, i što je indirektan dokaz, naglašava se da je meso u nekom od supermarketa „domaće“, da znamo da nije stiglo iz Brazila, zamrzavano, odmrzavano, zamrzavano, staro po nekoliko godina.

Polako, polako, svima postaje jasno da sve što je najlošije od hrane, hemije, odeće i obuće, u Srbiji je dobrodošlo. I jedino dostupno! Ekstraprofit je ogroman. Mogli smo da čitamo u inostranim časopisima kakvom su otrovnom bojom bojene kineske tkanine, ali se tamo oblačimo. Peremo se poljskim praškovima koji mirišu na „persil“ i „arijel“ koliko hlor na ljubičicu, farbamo kose nekvalitetnim bojama i peremo ih šamponima „namenjenim istočnom tržištu“. Lista je duga, i o našem „posebnom tretmanu“ mnogo je pisano.

Bogati sloj stanovnika uživa u blagodetima „organik“ hrane. Nje ima manje u provinciji, tako da samo glavni grad ima šanse za normalan život, pa neka se niko ne čudi što svi hrle tamo.

Zorana Jevtić, Prosjačenje

PUNI BUDŽETI

Kad su beskrupulozno, u ime budućeg boljeg života, u Srbiji drastično smanjene penzije, za samo nekoliko godina porasla je smrtnost stanovništva. Uz sramotne minimalne plate, nepostojanje pristojne socijalne pomoći i nezaposlenost, ne samo što je osiromašeni uranijum odradio svoje nego je dobio dostojnog pomoćnika u sve strašnijem načinu života većine građana.

Lanac smrti ima svoju hronologiju i svoju ideologiju.

Smanjena mesečna penzija znači kupovine na akciji i odricanje od bilo čega osim minimuma za preživljavanje. Kaznene ekspedicije za neplaćene račune pokazuju da s novom vlašću nema milosti, samo oštro prema svojima! Seci tamo gde je najtanje! Ovim dvema akcijama puni se budžet, onda se time vlast hvali. Da žive devet života, samo ovo će im ostati upamćeno.

Zbog nekvalitetne hrane i hemije, ljudi se razbolevaju od bolesti koje ne bi dobili da imaju bolji imunitet. Ako nekako pozajme ili čudom uštede za bolji tretman kod privatnih lekara, povećavaju budžet privatnika, a smanjuju pritisak na ono što već plaćaju, zdravstvenu zaštitu koju ne koriste. 

I odlazaka kod ovih lekara sve je manje, tako da su reklame za privatne klinike postale česte kao i za deterdžente. Smanjuju cene, pada im „promet“.

Kad su već bolesni, u božjim su rukama. Ostaje im da se mole da ih prime dobri lekari koji nisu otišli u inostranstvo na rad, prepušteni humanosti preostalog sjajnog medicinskog osoblja u državnim bolnicama.

Na red dolaze skupi lekovi. Ko može.

U slučaju smrti, država se pobrinula da sahrana bude dostupna. Ostavinske rasprave odvijaju se kod notara, uz visoke naplate, tako da su ožalošćene porodice kažnjene što su izgubile starijeg člana. I tu se puni budžet.

Sve veći budžet, sve manje nas.

Nekad smo jedni drugima slali lanac sreće, da ga pošaljemo na sedam adresa, da donese sreću. Sada se nama šalje lanac smrti.

Eto, da nam je tih Antinorijevih klonova, da imamo rezervne delove. Odužili bismo se jajnim ćelijama i organima, ako ih u godinama koje dolaze uopšte bude i bilo.

Kako bi rekao jedan analitičar, nepopularan u otmenom društvu: Evropi treba Srbija, ali bez Srba.


(Tekst je objavljen u 79. broju magazina Newsweek (jun 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Ljilja Jorgovanović
   

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Magazin



NAJŠEROVANIJE