Magazin

NEWSWEEK PODSEĆA NA SLUČAJ "HELIKOPTER": Piloti bili pod pritiskom - Odgovornost nestala u magli

U noći kad je pao helikopter Vojske Srbije, pripravni su bili i mediji i ministar Zlatibor Lončar, koji je trebalo da sačeka malog pacijenta



Objavljeno: 08.07.2017. 06:00h
Foto: Mesto nesreće helikoptera; Autor: Zorana Jevtić
Celog tog baksuznog petka 13. nebo se mrštilo nad Beogradom. Povremeno je sipila kiša, magla je pritiskala krovove dok konačno uveče nije okovala surčinski aerodrom. Helikopter Vojske Srbije Mi-17 u to vreme se vraćao sa svoje poslednje misije koja je odnela sedam života.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Major Omer Mehić, kapetan Milovan Ðukarić, mehaničari letači Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić i anestetičar Miroslav Veselinović transportovali su životno ugroženu bebu iz Novog Pazara u Beograd. Bio je to prvi i poslednji let malog Šahina - sokola, baš to znači njegovo ime - kome su ovi ljudi pokušali da daju još jednu šansu da živi. Hiljade ljudi su izvukli iz požara, poplava, smetova, ali ovoga puta nisu uspeli. Svi su nastradali na svojim profesionalnim i ljudskim dužnostima.
 
NAREDIO MINISTAR

Beba u teškom stanju, sa obostranom upalom pluća, posle reanimacije u novopazarskoj bolnici upućena je u Centar za neonatologiju Kliničkog centar u Kragujevcu gde je trebalo da bude priključena na aparat za veštačko disanje. Centar u Kragujevcu ima iskusan kadar koji se svakodnevno suočava sa sličnim problemima. I uspešno ih rešava. Pošto na putu nailaze na odron, traži se pomoć MUP-a, koji se zbog loših meteoroloških uslova ne prihvata tog zadatka. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar zove ministra odbrane Bratislava Gašića, na osnovu čije odluke je, prema onome što je rekao komandant 204. vazduhoplovne brigade general Predrag Bandić, angažovan helikopter.

Iskusni oficir se te večeri okliznuo jer je primio nalog ministra, a ne onako kako je trebalo - od načelnika Generalštaba, preko komandanta Vazduhoplovstva i PVO-a. Ali u pitanju je bio život deteta, a i - hajde da se ne pravimo Šveđani - ovde je uobičajeno da se ministrova ne poriče. Ta anomalija u sistemu obično se pokaže tek kad se pokrene lavina.

Složeni meteorološki uslovi koji su sprečili profesionalce iz helikopterske jedinice MUP-a da uzlete nisu odvratili nadležne u Vojsci Srbije.

Helikopter je poleteo. Do Raške nije bilo problema, ali odatle je letelica krenula ne u Kragujevac, gde je dete prvobitno bilo upućeno, nego u Beograd. General Predrag Bandić kaže da je sam doneo tu odluku. Iznad Mladenovca se vreme pogoršalo. Tada je, bar prema onome što je rekao Bandić, doneta odluka da se ide u Surčin jer su tamo najbolji uslovi za instrumentalno prilaženje. Helikopter je nastavio prema aerodromu „Nikola Tesla“; oko 22.15 usledila su dva neuspešna pokušaja sletanja zbog ograničene vidljivosti, a onda je u 22.31 sa njim izgubljen kontakt.

„Major Mehić je dve večeri pre toga baš uvežbavao instrumentalni prilaz, ali na aerodromu Batajnica, što znači da nisu tačni navodi da nije bio obučen“, kaže bivši komandant vazduhoplovstva, penzionisani general Dragan Katanić. Upravo je on prvi to veče pronašao olupinu.

Pilot je, prema informacijama koje je izneo premijer, prvo rekao: „Vidim pistu“, a zatim: „Imam problem, moram u penjanje.“ Doskorašnji komandant helikopterske jedinice MUP-a Srbije Slobodan Glavčić kaže da je pilot mogao „u jednom trenutku da vidi pistu, a zatim da uleti u pojas magle ili oblak koji se ‘slepio sa zemljom’“.

U Beogradu je u vreme nesreće bila potpuna oblačnost na 60 metara od tla, magla, uz to i noć. Beogradski aerodrom jeste najopremljeniji za instrumentalno letenje, poseduje kategoriju IIIb, koja omogućava sletanja skoro bez ikakve spoljašnje vidljivosti, ali opremljenost aerodroma igra onoliko ulogu koliko je opremljen helikopter i obučena posada. Zato je pilotima s kojima smo razgovarali čudno „zašto nisu pokušali na Batajnicu, koju znaju kao svoj džep, ako već nisu uspeli na Surčin?“

„Ukoliko pilot ne vidi pistu, mora da ide u proceduru neuspelog prilaza, ili ga ponavlja, ili ide na alternativni aerodrom. Prilikom planiranja svakog instrumentalnog leta, posada mora da planira i alternativni aerodrom na koji će otići ukoliko je bilo iz kog razloga onemogućeno sletanje na željenu destinaciju. To mora da postoji u planu leta koji je dat aerodromskoj kontroli letenja pre poletanja“, objašnjava Slobodan Glavčić, doskorašnji komandant helikopterske jedinice MUP-a.

Helikopter Mi-17; Autor: Igor Salinger

SVE ZA SLIKANJE

Prošlo je deset dana od tada i već se znaju osnovni detalji, ali kao i prvog dana, i dalje su ostale nedoumice koje ni najavljeni i obećani izveštaj komisije nije razvejao. Zašto je helikopter poleteo ako helikopterska jedinica MUP-a zbog vremenskih uslova nije mogla da prihvati zadatak, zašto se išlo u Beograd kad je postojala alternativa sa mnogo boljim - skoro idealnim - uslovima za let?

Vazduhoplovni entuzijasti i stručnjaci koji prate šta se dešava u vazduhu i znaju kada neka letelica poleti. Te večeri neki od njih su podizali obrve.

„To veče sam sedeo sa jednim od najrelevantnijih stručnjaka u toj oblasti, aktivnim pilotom, koji je, kada je čuo da je helikopter odleteo, rekao: ‘Ovi će da nastradaju’,“ kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.

U to vreme u Kragujevcu nije bilo magle, a precizni meteorološki podaci za aerodrome u Kraljevu i Nišu pokazuju da je vreme bilo idealno za letenje. Zašto onda baš Beograd?

Odmah su se pojavile sumnje da je još jedno dramatično spasavanje trebalo da bude iskorišćeno u marketinške svrhe: da bi neko od zvaničnika dobio publicitet u medijima.

Mediji u Beogradu prate situaciju i očekuju dolazak helikoptera. To bi bila još jedna senzacija toga dana jer je nekoliko sati ranije ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović učestvovao u poteri za otmičarima dvogodišnje devojčice i postavio domaći zadatak svojim ambicioznim kolegama. Sumnja je opravdana jer je postalo uobičajeno da ministre gledamo u ulogama superheroja. Više nije dovoljno da rade svoj posao u kancelarijama ili da u nekim situacijama „siđu“ u narod da svojim prisustvom utiču na moral ugroženog stanovništva ili spasilačkih timova; sada oni moraju da se pokažu kao spasioci, specijalci, lekari...

Pre godinu dana je Aleksandar Vučić, u to vreme prvi potpredsednik Vlade, pored dovoljno spasilaca nosio u helikopter dete zarobljeno u smetovima kod Feketića. Ministar Lončar je pre nekoliko meseci - pored prisutnog medicinskog tima koji je pratio mališana obolelog od retke bolesti na lečenje u Nemačku - uneo dete u avion. Za vreme poplava u Obrenovcu zvaničnici su se gurali na čamcima i svojim prisustvom samo smetali spasiocima koji su, između ostalog, morali da paze i na njih. U svim tim situacijama ministri su pomagali „diskretno“, u prisustvu brojnih kamera i novinara.

U odnosima s javnošću takve situacije su poznate kao „foto-oportjuniti“ ili „PR oportjuniti“ i obično se ne propuštaju.

Korišćenjem medijskih trikova ministri dobijaju publicitet jer posao koji inače rade i treba da rade - pregovaranje, potpisivanje ugovora, sastanci, kolegijumi - nije medijski atraktivan i interesantan.

Umesto da stvore uslove da sistem funkcioniše i bude spreman za ovakve situacije, oni tu nefunkcionalnost „krpe“ sopstvenom promocijom i angažovanjem.

Ministar zdravlja ne treba da unosi decu u avion i dočekuje ih na aerodromu, već da omogući uslove za njihovo lečenje i da kvalitetnu zdravstvenu negu imaju i stanovnici van Beograda. Građanima ne treba medijska kampanja koja pokazuje kako ministar brine za njih, već da sistem odgovara njihovim potrebama. Angažovanje ministara u pojedinačnim, medijski atraktivnim slučajevima, neće pomoći Novom Pazaru, gradu sa više od 100.000 stanovnika i najvišim prirodnim priraštajem u Srbiji, koji nema uslove za lečenje beba. Primedbe se, naravno, ne odnose samo na ovu vlast.

„Nisu Gašić i Lončar prvi političari koji se trude da dobiju medijski publicitet. To je nešto sa čime se susrećemo još od prvih višestranačkih izbora, ali pošto su sada izgubljeni životi, ovaj slučaj gledamo kroz duple naočare“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Toj neumerenoj gladi za publicitetom pripomažu novinari jer su ili željni senzacije ili svesno dopuštaju da budu izmanipulisani u cilju nečije promocije. Voleo bih da se jave ti novinari koji su pozivani da budu na aerodromu tada, pa da vidimo šta stoji iza toga.“

Omer Mehić
 
MEDIJSKA POTERA

U Ministarstvu odbrane nam je nezvanično rečeno da oni nisu zvali novinare. U Ministarstvu zdravlja kažu da ni oni nisu zvali redakcije, ali da su njih zvali novinari koji su to veče pokušavali da saznaju mesto sletanja helikoptera.

Tanjug je u 22.01 te noći objavio da će helikopter s bebom sleteti na aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu, na kom će biti ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Dakle, na aerodromu je malog pacijenta čekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a premijer Vučić tvrdi da se ministar tamo uputio tek kad je čuo da helikopter ne može da se spusti kod VMA. Premijer je izjavio da je ministar Gašić bio u Kruševcu, međutim, on se ubrzo po padu helikoptera našao na aerodromu.

Mediji koji su pratili akciju još od agencijske vesti da je beba zaglavljena u odronu pokušavaju da saznaju šta se događa i gde će helikopter da sleti, neki počinju da spremaju ekipe za slanje na teren. U tom metežu nekoliko medija prenosi pogrešnu vest da je helikopter sleteo, da je posadu i medicinski tim sa bebom dočekao ministar Lončar i da je beba prebačena u Institut za majku i dete. Novinarskih ekipa je bilo i na aerodromu i ispred Instituta za majku i dete.

Ispred Instituta za majku i dete došao je i direktor Radoje Simić i nekoliko lekara da dočekaju bolesnu bebu. Pitali smo ga kada mu je javljeno da stiže pacijent i otkud on tamo, odnosno da li se u to doba zatekao na Institutu ili je došao zbog toga što je najavljen dolazak ministra Lončara.

„Zašto bi ja trebalo nekome da se pravdam? Vama nisam dužan da podnosim izveštaje, zna se koga treba da informišem. Razumite me. Već sam imao neprilike u koje me novinari uvlače ni krivog ni dužnog.“

Simićeva reakcija je donekle razumljiva jer su neki mediji pogrešno preneli njegovu izjavu i izvestili da je dete stiglo. Ipak, to nije odgovor na pitanje da li je uobičajeno da direktor klinike dočekuje transport svakog bolesnog deteta.

U Kliničkom centru u Kragujevcu situacija je bila obrnuta. Ispred nije bilo novinara, a malog Šahina su očekivali lekari, ali ne i direktor te ustanove.

„To nije posao direktora. Ovde imam 1.100 kreveta i šta mislite kako bi bilo kada bih dočekivao svakog bolesnika. Mene niko nije ni obaveštavao jer nema potrebe, pošto to na operativnom nivou koordiniraju pedijatri. To su rutinske stvari“, kaže direktor KC u Kragujevcu Nebojša Arsenijević.

Nebojša Mandić, Zlatibor Lončar

PRITISAK NA PILOTE

U hitnim slučajevima najbolja bolnica je ona koja je najbliža. Možda je Institut za majku i dete najbolja ustanova tog tipa u državi, ali Centar za neonatologiju u Kragujevcu potpuno je opremljen i bio je spreman da pomogne malom Šahinu kao što je pomogao hiljadama mališana.

„Ovde duže od 40 godina pružamo te usluge. Imamo odličan Centar za neonatologiju, u kom rade vrsni stručnjaci u toj oblasti. Mi smo ovde apsolutno opremljeni za to. Ne možemo kardiohiruršku intervenciju na detetu da uradimo, ali ovo je nešto što radimo rutinski, svakodnevno“, kaže Arsenijević.

Komisija za ispitivanje pada helikoptera završila je rad, ali rezultati, i pored obećanja načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića, još nisu predstavljeni javnosti. Ali šta uopšte očekivati kada je, i pre nego što su istrage završene, premijer poručio da neće dati Gašića i Lončara. Kakav epilog ovaj slučaj uopšte može da ima kada najmoćniji političar u državi to kaže i poruči da sam preuzima odgovornost jer bi i on isto učinio? Ako ništa drugo, taj manir ne ostavlja dobar utisak niti ukazuje na poštovanje demokratskih principa.

„Ministri nisu njegovi baštovani. Odgovornost je neizbežna i jedno je od bitnih dostignuća političkog društva. Stvara se politički pritisak jer je premijer poručio: ‘Ja ne dam da oni budu odgovorni.’ Mislim da ima odgovornosti ministara i te kako“, kaže komentator lista Politika Ljubodrag Stojadinović.

Nekadašnji zamenik komandanta Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije, brigadni general u penziji Sreto Malinović, smatra da je u ovom slučaju očigledno postojala „presija da se taj zadatak izvrši“ i da je to prevagnulo nad profesionalnom procenom.

Poslednjih godina, pa i decenija, stvorena je klima u kojoj vazduhoplovci Vojske Srbije mogu sve što se od njih traži, bez skoro ikakvih materijalnih ulaganja u njih same i sredstava kojima to sve treba da urade. Ta očekivanja dodatni su pritisak na pilote i one koji im izdaju naređenja. Ti pritisci često su „uvijeni“ u smislu „možeš ti to“, „a ko drugi“, „nema boljih od vas“...

Jedan od pilota RV i PVO iz perioda sukoba sa NATO objašnjava da pilot tako sam sebe dovede u situaciju da nešto mora da uradi, ali uz „suptilnu“ podršku sa strane.

„Pokojnom Milenku Pavloviću su punili glavu da moramo oboriti neki neprijateljski avion jer će u suprotnom propasti lovačka avijacija. To je lagani, kurvanjski pritisak. Njemu je let za Valjevo (prilikom koga je poginuo 2. maja 1999, prim. aut.) bio konačno olakšanje. Sistem te digne, pa se ti digneš, a ništa gore nije večno ostalo. I Jurij Gagarin je pao kad je pomislio da je sve ono što piše u novinama. Pretpostavljeni služe da zaštite pilota od njega samog“, priča ovaj pilot, koji je želeo da ostane anoniman.

Dakle, oni mogu i hoće mnogo, ali u realnosti to ipak ima neke granice. To su ljudi sazdani od krvi i mesa, čvrste volje i hrabrosti, ali i svojih problema, kredita, dugova... Imaju decu koju treba školovati, odvesti na terapiju, poslati na ekskurziju, ostarele roditelje o kojima treba brinuti, račune koje treba platiti. Nisu svemogući. Napravili smo od njih heroje - neko jer je lakše kad znaš da heroj postoji, a neko da bi se slikao sa njima - u to smo poverovali i mi i oni i počeli smo da podrazumevamo da mogu šta god poželimo. A oni mogu onoliko koliko su opremljeni i obučeni i neopterećeni egzistencijalnim i materijalnim problemima svojih najmilijih.

„Ne znam kada će nekome pasti na pamet da se slika za novine ili će odlučiti da bi tog dana mogao postati ‘heroj’, pa će narediti mom mužu da leti u nebezbednim uslovima ili na neispravnoj letelici“, otkrila je za portal tangosix.rs svoje svakodnevne zebnje supruga jednog pilota.

Takvi ljudi su i ovog puta pokušali, zbog malog Šahina, koji je imao nesreću da se rodi u gradu bez respiratora, u zemlji gde se vojska iskorišćava, a da se u nju ne ulaže; gde je - kako kaže novopazarski anesteziolog Nermin Duštinac - važno gde će helikopter sleteti, a ne da li će sleteti; gde je lepa fasada važnija od solidnog temelja; gde se umesto živog čoveka više ceni mrtav heroj. Ti ljudi nam trebaju živi.


(Tekst je objavljen u 7. broju magazina Newsweek (23. Mart 2015.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠU Ratko Femić Igor Salinger
   

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Magazin



NAJŠEROVANIJE