Magazin

NEWSWEEK KOLUMNA Prisila Prisli: Ovoliko znam o životu...

Danas uspešna žena govori o tome kako je sa 14 godina upoznala Elvisa Prislija i kako je to stariti dok si u žiži javnosti



Objavljeno: 02.07.2017. 06:00h
Foto: Prisila Prisli; Autor: Profimedia
Susret s Elvisom, kada sam imala samo 14 godina, promenio mi je život. Naravno, to je bio kratko druženje, jer morao je da napusti Nemačku, gde smo se videli, i vrati se u Ameriku. Dve godine smo se dopisivali pre nego što smo se ponovo sastali. Bio je pravi gospodin u svakom smislu te reči.

Prvi put me je stomak zaboleo od smejanja kad sam imala dve godine. Dobro se sećam. Moja mama je napunila korito za pranje veša vodom u bašti naše kuće u Konektikatu, i moj rođak i ja smo ušli unutra i počeli da se prskamo. Imala sam nežno, divno detinjstvo.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Odrastanje dok si u centru pažnje donosi brojne probleme. Nedostatak privatnosti, posebno otkad su se pojavili paparaci, može biti veoma stresno. Sada svako ima telefon s kamerom, tako da nije neobično videti da me neko slika u restoranu dok viljušku sa salatom prinosim ustima. Uvek sam na oprezu.
 
Bojim se da će ljudi zaboraviti Elvisa. Osećam odgovornost za očuvanje njegove zaostavštine. Nikada više nećete videti takvu zvezdu. Bio je tako autentičan i, na mnogo načina, nevin. Bio je ono što smo svi videli, nije se pretvarao.

Potekla sam iz veoma povezane porodice. Roditelji su mi još živi: imaju 90 i 91 godinu. Žive zajedno sa mnom i privilegija je imati ih pored sebe, a rastužim se kada vidim da stare.

Bil Klinton poseduje harizmu koja vas odmah privuče. On je prva osoba posle Elvisa koja ima to nešto. Kada Bil uđe u sobu, to svi odmah osete. Ima magnetsku privlačnost.

Elvis se ne bi snašao u ovom savremenom svetu. On je cenio privatnost i imao je krug ljudi oko sebe koji su ga štitili. Sada to više ne bi bilo moguće - bez obzira na to da li ste poznati ili ne, stalno ste pred očima javnosti.

Profimedia, Elvisov nastup

Imam pozitivan pogled na život. Ali ono što mi kao ljudi radimo u oblasti kršenja ljudskih prava veoma me rastužuje. Zar nismo do sada morali već da se razvijemo kao čovečanstvo u tom pogledu?

Oh, mrzim starenje. Svi koju kažu drugačije jednostavno lažu. Ko zaista želi da ostari i da umre? Moji unuci imaju osam godina i želela bih da vidim kako odrastaju.

Ne govorim o svojim strahovima jer verujem da, kada se o tome govori, to može da privuče negativnu energiju. Zato ovu temu preskačemo: ne, hvala, pričaćemo o nadi i lepim stvarima.

Zamolila bih sve ljude da me jednom zasvagda prestanu da pitaju koja je bila omiljena pesma Elvisa Prislija.


(Tekst je objavljen u 78. broju magazina Newsweek (maj 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​
   

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Magazin



NAJŠEROVANIJE