Kultura

Nekada simbol velikog carstva, sada je obeležje Zemuna

Za ovu znamenitost su vezane i nekoliko uvreženih zabluda počev od njenog imena



Objavljeno: 23.09.2016. 13:17h
Foto: Vikipedija, Milenijumska kula u Zemunu
Kula Gardoš danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Zemuna i mesto koje obavezno posete svi oni koji dolaze u ovaj deo Beograda. Ipak, čak i među Zemuncima, mnogo je zabluda kada je u pitanju ovaj objekat... počev od imena.
 
Iznad krovova zemunskih kuća i zvonika crkve Svetog Nikole već se decenijama nemo uzdiše impozantna građevina od cigle i opeke, jedan od poslednjih tragova nekada moćnog Austrougarskog carstva na tlu današnje Srbije - Gardoš kula ili, kako Zemunci vole da je zovu - Kula Sibinjanina Janka.
 
Vikipedija, Milenijumska kula u Zemunu
Istorijski, zapravo su pogrešna oba naziva, ali to nije jedina greška koja već vekovima opstaje kada je u pitanju ovaj objekat.
 
Ne jedna od četiri, nego jedna od sedam spomenika!
 
Kulu koja se već decenijama kao stražar uzdiše iznad Zemuna izgradile su mađarske vlast 1896. godine u čast proslave hiljadugodišnje vladavine na ovim prostorima. Odatle i pravo ime ove građevine - Milenijumska kula.
 
 Gradnja na Gardošu je završena 5. avgusta 1896. godine, a njeno svečano otvaranje bilo je 15 dana kasnije, 20. avgusta 1896. To znači da ova "zemunska lepotica" na slavi 120 godina svog postojanja.
 
Većina Zemunaca će vam reći da je baš ovo mesto za izgradnju kule izabrano zato što je njihov grad u to vreme bio najjužnija tačka carstva, a da su Ugari želeli da podignu četiri kule na četiri strane sveta, u najudaljenijim mestima svoje države. Ipak, ovo je samo delimično tačno.
 
Milenijumska kula zapravo je jedna od sedam spomenika potpuno različite arhitekture kojim je Ugarska htela da obeleži svoju hiljadugodišnju državnost. Naime, prema legendi, Mađarska je nastala spajanjem sedam plemena pa je zbog toga bilo simbolički važno podići i sedam spomenika. Dva posvećena ovoj godišnjici izgrađena su u Mađarskoj, u gradovima Opustaser i Panonhalm, dva u današnjoj Slovačkoj u gradovima Nitra i Devin, jedan u Ukrajini, kod grada Muhatčevo, jedan u Rumuniji, kod Baroševa i ovaj sedmi koji je Zemunska kula i jeste se nalazio najjužnije. Centralni Milenijumski spomenik podignut je u Budimpešti i nalazi se na Trgu heroja.
 
Do današnjih dana, osim Zemunske kule, opstali su još samo spomenici u Mađarskoj - u Panonhalmu i Opustaseru dok su ostali porušeni, pa Milenijumska kula predstavlja  jedini takav spomenik Mađarske carevine, koji je ostao na teritoriji drugih država.
 
A gde je tu Sibinjanin Janko?
 
Decenijama su o ovom mestu ispredane misteriozne priče. Jedna od takvih legendi je
 da iz podruma Milenijumske kule vodi tunel kojim se, ispod Dunava, može stići do tvrđave na Kalemegdanu.
 
Ipak, jedan drugi mit zaslužan je za ime koje se mnogo češće pominje u pričama Zemunaca. Naime, pre nego Milenilumska ili čak i Gardoš kula Zemunci će vam reći da se ona zove kula Sibinjanin Janka.
 
Vikipedija, Milenijumska kula na dan otvaranja

Sibinjanin Janko je zapravo Janoš Hunjadi, mađarski vitez koji je 1456. godine pobedio Tursko carstvo, odbranio Beograd i ostvario najveća pobedu hrišćana nad Osmanlijama u 15. veku.

Samo tri nedelje po okončanju bitke, dok je slavlje zbog pobede još trajalo, Hunjadi je umro od posledica kuge, priča kaže, baš u jednoj od kula srednjovekovne tvrđave na Gardošu.
 
Sve ovo dešavalo se 440 godina pre zidanja Milenijumske kule sa kojom Sibinjanin Janko nije imao nikakve veze, ali je njegov kult u narodu i dalje bio jak, pa nije prošlo mnogo pre nego što su mađarsku kulu Srbi prozvali - kula Sibinjanina Janka... i tako je ostalo sve do današnjih dana.

 

 

(Dnevno.rs)

Pratite nas na Facebooku

Povezane vesti

Ostale vesti iz rubrike Kultura



NAJŠEROVANIJE